Српски технички лист

а ЕН

Белешне

~ пи ЕЗа НИ

Цигље од цемента. У Дансхој се за грађање много употребљују цигље од цемента, али се показало, да је њихова употреба при подизању димњака неподесна! и С тога, што је отпор против топлоте код ових цигаљ много мањи него печених цигаља, — зато је данско министарство правде, које има под собом и полицију, издало наредбу, да се цигља од цемента за грађење димњака никако не сме више употребљавати,

да ће се сваки преступ строго казнити,

Повећање удобности по касарнама -у Француској. У фебруару ове године Француски министар војни расписао је награде конкурсом за оне, који би учинили рационалне предлоге за сва она усавршења по касарнама, којима би постигли веће удобности и боље хигијенске услове за живот. |

На тај конкурс, на коме су могли учествовати само такмичари из војних кругова, пријавило се 112 конкурента. Велики део конкурената тражио је, сање врши по четама, се ствара најподеснија јединица за одржавање морала у војсџи, а мањим груписањем задовољавају се захтеви хигијене. 5

Жеља је била, да се соба самој згради где се станује или,

да се групи-

за ручање постави у ако је одвојена,

кривени ходником.

4 свакој кући да се предвиде канцеларије, језна за капетана а друга за поручнике, би морали служути канцеларијом наредничком.

Жеља је, да у собама за спавање не буде више од 12 до 14 људи. Уз сваку собу за спавање тражи се једна просторија за оставку обуће, прљавог рубља и одела, да се не би кварио ваздух по одајама за становање — ту би војници могли да чисте своје оружје, одело и т. д. У спаваћу одају војници би ула-

зили у папучама, а своје оружје оставили би ван 565

можда у просторији за оставу и тиме би се отклонио задах од маза, којим се оружје превлачи.

Умиваоница да буде што ближе одаји где се спава. Поред умиваонице треба да има мали кабинет, где би војници могли извршити и по неку интмнију негу. Упозорити ваља војнике о потреби да негују уста и зубе. ;

Ови траже, да људи, који спавају у истој соби, имају заједнички о ман за оставу рубља и одела.

Жеља је, да просторија за ручавање не служи И за борављење зато, што после јела остаје извесан мирис, те да је борављење у исто! непријатно, па пошто

Власник за Удружење Срп. Инжењера и Архитекта Мих. Одтоворни уредник; Неетор Манојловић, начелник Минист.

да свака четима своју кућу чиме |

да | ручаоница није далеко од кујне да буду са зградом по- |

да се официри не

с тим, |

чисти,

се ручаоница после сваког ручка и вечере ветри и војници не имајучи где да се склоне, одлазе ван касарна и тамо траже забаве — што треба избегавати.

За сваки батаљон жеђи се по једна читаоница:

За жењене подофицире предлажу се типови јевтиних кућица, као што су редничке кућице. Те кућице имале би своје улазе ван касарне.

Нарочито се тражи једна соба за превијање и чекаоница доста пространа, да људи, чекајући на ред да изађу пред лекаре не буду на промаји и студени,

Већина захтева електрично осветлење и парно грејање а под малим притиском, с тим, да се спаваће одаје не загревају

Поред ' ујне за сваки батаљон посебно тражи се шупа, где би се зелен и т д. чистила и локал у којима би се раздавало јело, == |

Свакако удобности, за којима се тежи у Француској војсци далеко надмашују наше потребе, али ваљда није рано. да се у нас предвиђају овима сличне установе, у временима бујног напредовања на свима _ пољима. ј |

Н.М.

Бунари од ојачаног бетона у Сенегалу. Капетан Фрири израђивао је у Сенеглу бунаре од ојачаног бетона; исти су имали у пречнику 1,35 м. и достизали дубину од 40 метара. Облога је била од 5 сантиметара дебљине ојачана у два разна правца обичним гвозденим жицама у.размацима од 10 сантиметара. Копало се сваки пут до на један метар дубине, па се застало да се изврши облагање ојачаним бетоном. За сваки дужни метар дебљине. бунара у пречнику од 1,35 метара потребно је: 200 килограма цемента и 10 килограма жице, песка је вгада било у непосредној близини, а

У СОвнегалу, кад су преноси били много отежани, средња цена једног бунара од 40 метара дубине, била је око 40 франака по метру,

Влагајникова пошта.

Положили су претплату г. г; претплатници : Па 10 динара, г. М ринховић и Алексић, предуз. из Куршумлије, г. Миленко Ђорђевић, предуз. из Житног Потока; г. Недељко Јовановић, предуз. из Трбуње, г. Све-

тозар Јовановић, инжењер, шеф граћев. одељка из Врање, г. Тома Зафировић, предуз. из Врање, г. Каранфил Басиљевић предуз. из Врање, г. Дина |(Ко-

стантин) Стејановаћ, сголар из Лесковца. По 5 динара, г. Ж. Ивановић, геометар из Старе Загоре (Бугарска) г. Драгутин Ђокић грађевинар из Београда и г. Богдан Дамјановић грабевинар из Београда.

таи Ј. Валента швф инжењер општ. Београдске.

Финансија у пензији. Ресавека ул: бр. 69.

Штампарија К. Грегорића и Друга — Београд. Краљев трг бр. 11.