Српски технички лист
Ар
3
_ раду пројекта за грађење православног храма. Рок је
за подношење пројеката до 6119. децембра 1906. го-
1
дине, Ближа, обавештења даје црквена спштина у
Старчеву, којој“ се треба обратити,
Самоуправни окружни инжењер. Стални одбор округа ужичког раснисао је стечај за самоуправног инжењера, Плата је 4000 динара годишње. Рок за пријаву овначен је у огласу, који доносимо на другом месту.
Бугарски Универзитет у Софији. Бугарско министарство
за јавну наставу раслисало је интернационални кон-
Софили. ; Ови архитекти бугарски и страни, који затраже, добићо бесплатно програм конкурса и ситуациони план. Пројекте треба предати Министарству за јавну наставу у Софији најдаље до 114. априла 1907. године. Конкурентима ће се доделити три награде и то: · Прва. ваграда 10000 Франака ; друга награда 7000 Франака и трећа награда 5 000 Франака. Сем овога жири ће имати на расположењу још 4500 Франака за откуп других пројеката.
куре за израду пројекта за грађење Универзитета у
Између осталих чланова опцењивача биће. п два "члана архитекта странца и то један Француза други
Немац, 5 С 5 Конкуре је расписан 518. октобра 1906. године. Кретање инжењера. Министар Грађевина решењем
од 28. ок. 1906. г. одобрио је и потврдио избор Ка
„ Хран. Спасића за вамоуправног инжењера округа кру-
шевачког. Избор г. Зисића за самоуправног инжењера
округа ваљевског одобрен је раније.
Гвоздени мост прека Лукавице у Лазаревцу. По одобрењу Господина Министра, Грађевина држаће се у Мив. Грађевина на дан 12. децембра 1906. године оферетна, лицитација за израду и набавку гвоздене конструкције моста преко реке Лукавице у Лазаревцу. Мост има 15.во 1п. распона и 5,5 т. ширине. Главни носачи су пералелни, патос растов, секундерних подужних носача, има пет. Овај мост је истога типа као мостови преко Бељаниде у Степојевцу и Пештана у Шопићу у окр. београдском. | Пријаве за нове грађевине у Београду.
"1, Стеван Бакша колар у Ратарској ул. 01. 2. Филип Рајичић јорганџија у Високог Стева-
„на:уа. бр —
8. Душан. Коланић на углу Солунске и Сибињании Јанка ул. Пријаве за преправке зграда у Београду „ћу Дим. Ж. Карабиберовић у Грачаничкој улици, број — | | | 9, Глиша Андрејевић, Брат и Комп, у Вука, Караџића ул. 14—96, | у 8., Најдан Ристић предузимач у Војводе Добрњца улицу 22. 4. Савка Алексићка у Његушевој ул. 16.
2 мала ЈИ на се: ;
РАД УДРУЖЕЊА СРП. ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕНТА.
ХУ састанак Удружења. Сриских Инжењера и Архитекта држан 16. сеџт. 1906. год.
Присутни г, г, Нестор Манојловић, ]. Аврамовић,
~
Д. Леко, М. Станковић, П, Димић, Ст. Вељковић, С.
Пејчиновић, В. Поповић, Мирковић, Јо Станојовић и С. Јовановић. Председавао председник г.Н. Манојловић,
На дчевном је реду даљи претрес закона.
г. Н. Манојловић чита редакцију чл. 28. која '
је усвојена, т аи
г Н. Манојловић чита чл. 29;
Тач. 4. чл. 29. брише бе;
Код тач. 5. г, ]. Стано јевић предлаже да се изради тарифа, коју ће израдити Удружење а одобрити
· Министар,. по којој ће' цивилни инжењери — архитекти
— „наплаћивати свој рад:
г, В., Поповић је противан да то улази у закон. Удружење ће то увек моћи издејствовати код Министра.
г. Н, Манојлсвић предлаже да у року од 3 месеца Удружење изради ту тарифу.
Тач. 6. брише се.
р. Мирковић пита, шта је са забраном државним инжењерима да могу радити приватне послове.
г. Манојловић противан је да овде уђе. то ће ући на друго место.
Чита се чл; 30. : г. Ј. Станојевић је за то, да се овај члан избаци. , ,
г. Миркавић вели, да би тај члан имао смисла да су остали овлашћени инжењери.
г. В. Поповић износи, како су у Француској одговорни и:инжењер, — архитект — и предузимач извесно време. Тако би и. код нас требало да буде.
г. Н, Манојловић каже да то постоји у кривичном закону.
Решено је, да се тај члан изостави.
Чита се чл. 3:.
г, Председник пита, да ли је скуп у опште
"у начелу за овлашћене предузимаче,
ј г. В. Поповић налази, да предузимаче треба подвргнути Министарству Грађевина а не еснафима. Зато треба да су овлашћени и за јавне иза приватне грађевине. И сами предузимачи су то тражили.
г. Н. Манојловић пита, да ли је скуп задовољан са квалификацијама.
г. Мирковић, Налази да треба да отпадну они који сврше зид. — тесачку школу, јер се не зна какве су то школе.
г. Манојловић наводи, да су те школе предвиђене овим законом. ,
Скуп не прима предлог г. Мирковића.
г, Леко пита, да ли и цивилни инжењер и архитекти имају право да буду предузимачи.
Г. Манојловић чита чл. 29, тач. 1. која им то право даје.
Чита се чл. 32. .
г. Ј. Станојевић је зато, да се стави, у ком року треба министар да пропише правила о полагању испита код предузимача. Скуп усваја овај члан с тим, да се у последњем ставу цифра 5000 дин, .попне на 10000 дин.