Српски технички лист

— 151! —

Код чл. 34. г. Н. Манојловић налази да траба избацити одговорност. Скуп“ усваја. г. Леко предлаже, да се началницима да право,

да могу дати одсуства до 15 дана и да о томе не из-

вештавају министра.

'Г. Ст. Вељковић је за месец дана.

Скуп усваја предлог г. Лека.

Г. Леко је зато, да се оне опште: арене које су овде наведене, а које постоје у закону о чиновницима у опште, и не помињу у овоме закону. На тај би начин закон био краћи и јаснијн. Треба уносити само његове ствари.

Г. Манојловић је противан. Овако закон има цедине и потребно је, да се извесне ствари више пута нагласе. |

Скуп усваја члан 34.

Прима сечл: 35.

Код чл. 36. решено је да се миспје одговарају за свој рад.

Прешло се на дебату о Граћ. Савету, код чл. 37. г. Ст. Вељковић налази да је апсурдно да се техничар, стручњак, одређен за реферисање, упознаје у раду. '

т Манојловић се слаже с тим. Савету треба да иду само готове ствари. Сем тога, он је за то, да началник оделења не буде један од двојице рефераната. Он треба да поднесе предлог Савету и да га брани, а не он да реферише.

г. В Попови ћ предлаже да се #5 у закон унесе да началник одељења не може бити један од референата.

г. Н, Манојловић предлаже да се. избрише и други део тога члана, јер је аномалија, да технички

истакне, да и ко-

стручњак надгледа рад и да о томе реферише начал-

нику, с којим после заједно треба да реферише Савету.

Скуп. је усвојио примедбе.

Код чл. 39. г. С. Вељковић указује на ту незгоду, што су началници оделења на путу, те, по. овом члану, Савет неће моћи често пута да ради а тиме би се решења по појединим предметима одуговла-_ чила. Мишљења је, да треба један предмет ако се не реши за месец дана, сматрати као решен.

г. В. Поповић налази, да је и то незгодно, што се решења доносе по већини. Могу гласови стручњака по једној ствари бити сви на једннј страни а нестручњака на другој, па ако је ових више, ствар ће бити решена неправилно.

г. Манојловић доказује да то мора бати.

т. В Поповић предлаже, да се бар у оном случају, Кад је једнак број гласова на обе стране, усвоји оно мишљење где је већина стручњака. Скуп усваја онако како је предложено. |

г. О. Вељковић предлаже да се узакон стави, да сваки предмет мора бити решен у року од месец дана.

Скуп усваја.

Чита се чл. 40. и усваја стим, да се изостави књижница.

Код чл. 41. г. С. Вељковић је мишљења, да а Савета треба одредити сталну плату.

.Н, Манојловић је противан. Боље је хо-

па за свахи предмет, јер је то већа гаранција за.

бржи рад.

Чита се чл. 42.

г. С. Вељковић предлаже да се правилник објави указом.

г "Манојловић предлаже ову стилизацију:

Ближе одредбе о раду Савета прописаће се Краљевим указом на предлог Мин. грађевина.

Скуп усваја.

Овим је рад завршен и з-казан идући скуп..

в:ј

ХУТ месни скуп Удружења Српских Инжењера и Архитекта. — 18. септембра ' 1906. год. -

Председавао г. Н. Манојловић; присутни г,г. Ст. Вељковић, Веселин »Грипковић, П. Гачић, М. Антоновић, Б. Пајевић, П. Димић, Св. Ивачковић, ]Ј. Симеоновић, ]. Станојевић, Д. Томић, Милоје Јовановић,

Вл. Поповић, ]. Аврамовић, Свет. Јовановић, М. Стан-

ковић.

Председник отвара седницу и предлаже да се пређе на претрес чл. 52. у

„Димић вели, да сеовај члан не слаже са раније

| усвојеном редакцијом о правима на полагање држ.

инж. испита.

Поповић тражи да се даде право на полагање држ. испита одмах по свршетку школе.

Антоновић и Вељковић веле да је потребна и довољна пракса од једне године.

Димић допуњује г. Вељковића и вели да, и кад би се узгконило да се право на испит стиче после године по свршетку школе, ипак би кандидат у ствари полагао држ. испит после годинг ш по дана, јер дипломски испит у школи полаже се у септембру, а државни се испит полаже у априлу.

Председник чита чл. 53.

Антоновић вели да реч „диплому“ из овога чланка треба избрисати, јер дипломе дају само школе (универзитет, политехнике), а никако 'административна надлештва као што су министарства. — Државни је испит више практични испит и једна брана за улаз у државну службу, с тога дотичне комисије могу издавати само уверење о положеном том испиту, и то уверење по својој важности стоји далеко испод универ:

ВЕР =— политехничке — дипломе.

Скуп једногласно усваја ову примедбу г.' Анто-

новића. ;

Антоновић је против ограничавања зремена за полагање државног испита. Овај је испит, вели, само једна формалност и као такав не треба да буде сметња напредовању техничара. Код нас је често случај, да једног свршеног техничара ·- подинжењера — пошаљу у неки мањи округ, где случајно по неколико Година нема никаквих већих техничких радова, и где он нема ни техничничке литратуре ни другове с којим би могао мењати мисли о техничким питањима, па ако му је ши шеф старији и слабији инжењер, онда је такав подинжењер у врло незгодном положају, да на време може полагати инжењерски испит.

Поповић: да се право на полагање државног испита ограничи на 10 година.

Димић вазали, да ову одредбу с аЕо довести у сагласност са већ усвојеном одредбом, да се године подинжењерске службе рачунају у године службе за повишице и пензију. Позива се на одговарајућу одредбу у закону о средњим школама. :

Скуп усваја да се ова одредба редигује према раније усвојеном члану о платама.

Председник предлаже да се из чл. 53. избаце речи: у току 5 година по полагању првог испшта.

Скуп прима овај предлог. Исто тако избачен је последњи и претпоследњи став чл. 53.

Председник чита чл. 54. и предлаже, да се одреди рок докле министар мора прописати правила. Димић вели да тај рок буде шест месеци.

Председник предлаже 3 месеца што скуп и усвоја. Председник чита-чл. 55 х објашњава непо-