Српски технички лист

— 154 —

се радови око канализације отегну у у Адоглед. То може бити у нечијем али за | цело не у општем интересу. |

Општински одбор мора дати други.

правац овом послу, кад позвани председник општине сматра, да он лилно на томе не треба ништа да предузима.

Е.

Индустрија замрзнутог меса у Аустралији.

Аустралија, која има око 72 милиона комада оваца (године 1891. имала је 106 милиона), јесте земља у | којој се првенствено овце гаје због вуне и осталих споредних производа као лоја, рогова, и т. д. Али се у Аустралији гаји овца и због меса, које се много троши у самој Аустралији, и извози у Европу и Америку. Велике аустралиске вароши снабдевају се месом не са малом муком. Чопори морају да пређу огромне даљине, и по неколико стотина километара, док стигну до железничке пруге. Дуж друмова државе су створиле нарочита пострејења за напајање стоке. То су обично цистерне које по могућству пуне артески бунари, ту су ливаде и корлати окружени гвозденом. жицом, у којима овце могу да остану 24 часа. Један чувар, који је државни службеник, врши надзор над водопојем.

Кад овце стигну до железнице, утоваре се удвоспратне вагоне у моје стаје 200 до 250 грла. У близини великих градова налазе се простране пијаце, где се састају одгајивачи са посредницима и купцима на велико.

Највећи део оваца за клање намењен је за извоз било живо, било као усељено или као свеже смрзнуто месо.

Пренос живе стоке на велике даљине није се никад вршио у великим размерама због топле климе и високе цене подвоза. Мора се додати, да овце навикнуте на живот у слободи угину брзо на поморским бродовима, нарочито још и због тога, што се хране сувом пићом.

Промет усољеног меса и екстракта није веома знатан, али се развија нормално.

Две велике фирме извозе приближно по 10000 000 килограма годишње.

Смржњавање меса. Нај јача је од свих индустрија смрзнутог меса,

Први покушаји, да се смрзнуто месо преноси, јављају се од године 1870. Иницијативу за то први је узе Француз М. Телије. Неколико година брод Фригорифик, снабдевен нарочитим справама, преносио је у Бордо говеђе и овче месо у смрзнутом стању.

Аустралија је тек године 1880. први пут пошла истим правцем, и њено напредовање било је веома брзо, нарочито почев од године 1891.

И ако Аустралија није у стању, да се у погледу такмичи са Новом Селандијом, која је 1882. године извезла једва неколико оваца па прешла у години 1900. на 2 409 000 грла, ипак је Аустралија учи-

овом

нила знатан напредак, јер је 1880. г. извезла 409 000, СС год. 1024000 комада.

Омржњавање се в>»ши у фабрикама које се зову !теемто-мотка, од којих неке припадају приватним друштвима а неке колонијалним државама.

Ова фригорифична постројења су грађевине снабдевене са врло мало отвора, код неких чак г нема отзора. У њих се улази са крова, до којега се пење помоћу лифта — дизалица, томе се распореду може заблагодарити, што хладан ваздух остаје на самоме дну фабрике, која је прави бунар. · -

Ладноћа се ствара добро познатим начином помоћу експанзије у течно стање претвореног амонијака. Амонијак у гасовитом стању, претвара се под притиском у течно стање, и разводи се у дебелим цевима од ливена гвожђа испод плафона разних просторија. · Прелазом у гасовито стање амонијак абсорбује огромну количину топлоте, што је довољно, да се температура спусти на 189 или 20% испод нуле. Месо и други продукти, које је иначе тешко очувати, остају непромен-

љиви; бутер се могао одржати у добром стању годину дана, а овче месо десет година.

Фригорифичне одаје изоловане су помоћу веома дебелих зидова и дебелих дрвених врата; често се зид састоји из двогубе преграде од дасака, које су рагмакнуте за 22 сантиметра, а шупаљ простор испуњен је туцаним памуком или иситњеном јагњедом — плутом.

Велике животиње обешене су на ченгеле, а мање као пилићи, ћурани, зечеви, риба и т. д. сабијене су у кутијама са двогубим завојем од гвожђа или дрвета.

Пренос меса. Кад се месо смрзне, односе га у

морска пристаништа у нарочито за то удешеним вагонима, са дебелим зидовима од тврдога дрвета.

Године 1903. било је 80 бродова за пренос меса, од ових је било 66 пароброда чија је величина 4000 до 7000 тонела, што представља срества за пренос 2500 000 оваца; а кад се узме у рачун, да се годишње могу извршити три путовања, моћ преноса равна је за 7 500000 комада. Мање лађе товаре по 25000, а веће по 70000 комада. Путовање у Аустралију, Тасманију и Нову Селандију врши се преко Рта Добре Наде, а враћа се у Европу преко Рта Хорн и Ла Ппате (Аргентина). Исто траје четрдесет дана, дуже је него преко Сујецког канала, али је зато путовање кроз Тропске пределе скраћено и скоро се увек, могу искористити велики западни ветрови јужне хемисфере.

Скоро све пошиљке аустралијанске иду за Енглеску, која је највећи потрошач смрзнутог меса. Године 1900. „стигло је тамо 6 869000 комада стоке, од које је било 5 048000 комада оваца. СОмрзнуто месо износи 9 до 109%/, од целокупне потрошње меса у Енглеској .