Српски технички лист

— 157 —

потребног за сагоревање. Али и те израчунате коли-

чине ваздуха нису ни близу довољне за потпуно саго- |

ревање, јер није могуће, да гориво извуче сав кисеоник из доведеног ваздуха. Пробама је покушавано да се утврди, колико је ваздуха стварно потребно за сагоревање једнога килограма разнога горива, па су добијени резултати који се налазе у овој таблици :

! КИЛОГРАМ | . потребује ваздуха у кг.

| 4,5 9

дрвета |

У опште се може рећи, да је за потпуно сагоревање горива у огњишту потребно у ствари два пут више ваздуха, но што се добије рачуном.

Из овога што је до сад речено, види се да је правилно довођење ваздуха главни услов за правилно сагоревање. Правилно притицање ваздуха за сагоревање 'заваси поглавито од исправности и правилног функционисања самога огњишта и димњака, као и дд ложачке пажљивости. Димњак вуче или боље рећи сиса непрестано свеж ваздух кроз роштиљ, пошто се у њему налазе врели гасови од сагоревања, који су лакши од спољњег ваздуха. Посматрајмо један димњак од 30 износи ! 1. Шупљина целога димњака захвата онда 30 метара кубних. Нека спољни ваздух има 159, а гасови у димњаку просечно 200%. 1118 ваздуха од 159 тежак је 1,293 кг., а ! шп ваздуха од 200% само 0,744 кг. те је тако разлика у тежини 0,549 кг, Према томе 30 та“ ваздуха у димњаку лакши су за 30 Х 0,549 = 16,480 кг. од ЗО т. спољњега ваздуха. Због тога ће се ' ваздух у димњаку издизати са силом од 16,270 кг. а толико истом силом биће усисаван и ваздух кроз роштиљ.

метара висине, чији попречни пресек шупљине

(Ова сила којом вуче димњак подељена је по целој слободној површини роштиља, Т. ј. по целокупном међупростору између прутова роштиља: Узмимо да та површина износи 0,4 13 = 4000 стп“, онда ге на 1 сте доћи сила од: ,

16,470 : 4000 == 0,00412 кг. == 4,12 грама.

(Наставиће се)

Ф и у “ о Е ~ = 2 5 = Е 5 5 со " ја Ја = = А . У. = Е = = = = = 5 = МИ а ми ДЕ на ен о Ср се Се Ло 40. 00 << <> "а (4 — = =! – АРА АН ва А а а а Пе 4 г=јог|еоејое|2оејо јеге је ве 232 += 2'+42 = ге +Ж 2 2| 2 2 824 = 5 == Бр РЕ 25 Фа 58 5 [2] | 5 + со + мо о 2 сч с Си РЕЧ поје СРАЕАНЕц МА а она с Е ~ 5 Е Е с = ж Е = 2 5). = 1 с о = 5 а = 2 = = 5 = а > г = а : = = г Е = о си = 2: с8 ~ 2 а = - с“ 5 5 Ф Е сз Пија. Ри 5 = с сз Е «5 с9 8 де ч 7 а [ај У Бона Е- 5] ~ > – 2 ~ У #у О [2 2 о о а 5 о – Е са [5 ~“ = а. љ о (8 = о с 5 о с с Љ а т 5 о. 5 Ф 5< Зов: б БА ИЕ НЕ МО Ен О ван а О ара 4 1 е с3. о а ~ о о о 25 ~ ~ “ [8] = о ~ о ЕУ о 'о 9 о – 5 5 = «9 “8 = а е С о и ПЕН ОРН ФИН о а 5 15 Ф а = о Ф Ф Е кб = 5 о кб | о ч ~ а. Ф Бе о се а = = о н Ф Еро Е К н [5 – = 2 Е ~ - : + 5 - = 5 | = - = = – — — — | КЕ] – — и

1) Ову таблицу из прошлога броја доносимо поново, јер је у прошломе броју непажњом слагача погрешно сложена и штампана. Ур.

зенит лиивеља и где

_ Употреба детона при новим радовима у хамбуршком пристажишту.

Има већ 15 година од како се у Хамбургу при грађењу иристаништа обилно употребљује бетон не само за темеље, подлоге стубовима или као испуна између носача и оплата. него и за друге радове, Кад је потреба наступила да се нагиби обала стално обложе по јевтину цену, приступило се изради вештачких камених плоча. Раније је искључиво за тај циљ употребљаван ломљен камен, али његова употреба захтева несразмерну обраду —- дотеривање, да се један камен уз други подеси, а сем тога мало је камена који има своје природно лежиште, те да га ударац од таласа не може избити са места. Ови ови недостатци

уклоњени су плочама од бетона, које су грађене у величинама од 58 см. дужине, 28 см. ширине и 20 см

дебљине. Обала се сасеца под нагибом 1:1 па се изравна слојем истуцаних опека у висини од 20 см., на који се полажу плоче распоредом дужњака и везача. Од како се у Хамбургу граде зидови за кеји стубови за мостове искључиво од масивног бетона, узимају се за њихово облагање вештачко бетонско камење. Поједино камење је с лица 75 односно 25 сантиметара дугачко, па задире са 25 односно 50 сантиметара у масив. Висина овог камења износи 34 сантиметара да би се изједначила са висином два степена из степеника, који служи за силазак до воде. | За израду плоча и вештач«ог камена најбоље се показао шљунак из Елбе, јер се много мање цемента