Српски технички лист

— 156 -

ахажхз3,14 од п

Бе ако је дужина хода црпкинога клипа |, онда ће за време једнога хода црпка угнати у котао један водени ваљак, чија је висина ћ а попречни пресек ђхажз3,14, те ће према томе запремина тога ваљка (количина

утиснуте воде за један ход) бити :

ахахз,14

-—=Жћ; | 4 а ако за извесно време црпкин клип направи п ходо-

ва, онда ће количина утиснуте воде за то време изнети :

ахажхз,14 с утућ 4 Ако се пречник 4 и висина ћ мере у десиметрима, онда ће се количина воде добити у литрима (односно у килограмима). Узмимо један пример: нека је унутрашњи пречник стублине какве црпке за напајање парнога котла 4 == 125 пил или 1,25 Фу, ход црпкиног клипа = 220 та == 2,2 ., и нека у минуту начини црпкин клип 830 двогубих ходова, дакле п == 60, “онда ће се том црпком за један минут моћи утиснути воде: ахахз,14 14 = ЗУБ 3 ЛА ===, 25 6 0= 4 4 Жа 4 == 161,90625 литара или округло 162 кг. воде (односно паре). Рецимо сад да је за 3 сата. сагорело 1000 кг. каквога угља и да је црпка за то време радила и напајала котао свега 62 минута; и ако је висина воде у котлу иста у почетку и на крају (после 3 сата) посматрања онда је за то време претворено воде у пару (произведено паре) 162 Х 62 == 10044 Кг. што ће рећи да је један килограм угља претворио у пару:

10044 : 1000 == 10,044 килограма воде.

Ако се тако исто израчуна и за друго које гориво, па добивени подаци упореде, онда ће се моћи донети правилни суд.о томе: које ће гориво дати економнији рад котла и јефтинију пару. при чему не треба изоставити из рачуна ни разлику у потребном раду ложача на убацивању угља и извлачењу пепела, који ће рад бити по свој прилици већи, па и скупљи, код слабијег горива.

Чињене су пробе са разним горивима на једном и истом котлу и нађени резултати ових опита поред хемијског састава горива и њихових теоријских топлотних вредности наведени су у овој таблици:

Из ове се таблице види колика је разлика између теоријске и стварне топлотне вредности појединих врста угља; а мало час смо навели неке од узрока, због којих стварна то:'лотна вредност изостаје толико иза теоријске; али поред свију тих наведених узрока

највише се губи од топлоте због тога, што гориво не

сагорева потпуно на огњишту, већ још несагорели га- |

сови иду у димњак 1. је сагоревање се врши или де. |

лимице, или само до неког степена — непотпуно, о чему је већ напред било говора, угљеник не сагори у

угљен диоксид (не узима при сагоревању два депа ки-

сеоника), већ сагори у угљен моноксид (узима само један део кисеоника), при чему се развија знатно мања топлота.

петет елиминисан лит ливене аљтнитиш и љасња ч 5 а од сз с мо~ со = с' 645 о о ап со ~“ а о зе Ме пао оре о с Пс МО МОМА 4он о номе он“ ком, КО о о Е з[ ти г Фе. т- 5 2] о о о -ид зПон ЗАЈЕ мине (а, зоо Мо СО 160 по 2 О | 60 о "уедацлој, РА а и па = е = | Е + а Ф = с ; 35 НИ Ета БА У с | а аи = о. г о = 2 =] "“ > о < = - - о о : ·е _ с х" из ~ ~" ~ ~ и, из ' < Мо о и аном ооно. - 10 +0 [Е (о = – – ~ = — _ – 5 | =“ ва а о са | ~ "+" со са со > о Да и и У иИРЕ Ра = со с с> со с со со см 54 _–“ о с _—- 13 решсаљелевоеааванањи ован еве змваситпи аетилитне зелаљен ит ис чи таван талира ас тета танана 5 и ов ~о и» о с ~ ~о [9] ~о = а со о о~ о о ~ гл = 5 = = с со = о со = с е' = ВА ТЕО ЈЕО | 1 69 ке Фоо – а ~ [==] о СЕ Ра ~ А Марш 3 а из из ~" ~ хо со Са о] а о = о < 12 а сл = = со | с5 1 са = 4 5 едоши/ој < _ Каре Па = = = ш 5 “|! 5 [и се „ = 659 = ~ 0,298 о Бе Ра а | раа ша 5 56 5 2 њ- "о (геј Кој О еј 5 а ~ |_ ји пи 3 а | г – – С > о с Пана а Зав Во ба = -опов ПОРЕ мед АН а ЕНИ ен = ф со 000- 2666 ер + је не 54 56 ад Па о У сен а Лан и 5 а за ан Ен КО. Ест Мр со 20 бо ~ ~ со со ~ | о са с ~ (а = са са Е аи 595 со) п68 МИ ће ~ Мо СМ МУ ет катлиољилч мипмстмавивслее с: авервидеа е сан вена вета иљенисзиљћегнасеи сени едр.сиаиснами ве

Као што је већ познато непотпуно сагоревање долази отуда, што је недовољно притицање ваздука у

огњиште: па према томе, ако се жели, да се добије

што већа топлота, да сагоревање буде потпуно, онда,

треба удесити да притицај ваздуха, потребног за сагоревање буде довољан, а поред тога и правилно распоређен. тако, да с њим по могућству дође у додир свака честица горива. Сувишан притицај ваздуха, такође није добар, јер пролазећи само одузима топлоту на своје аагрејавање и односи од ње знатан део у димњак. ( тога је веома важно пазити на то, да је притицај ваздуха за загоревање довољан, да се правилно распоређује али да га нема прекомере сувишног. Поменуто је већ да је за потпуно сагоревање једног килограма угљеника потребно 2,66 кг. кисеоника, а за потпуно сагоревање једног кнлограма водоника 8 Кг. кисеонлка. Кисеоник се узима из ваздуха и напред

је показано, како се израчунавају количине ваздуха