Српски технички лист

има, па ни о ширини. Разуме се, да од овога има

БРОЈ 23.

= =

У Београду 3. Децембрг 1906. год.

год. Ху.

СРПСНИ

ТЕХНИЧНИ ЛИС!

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ

ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

НАШИ ПУТОВИ.

Ш.

Каква је мрежа наших путова и какви су наши нутови познато је. Према томе се чиви, да је изалишно о томе говорити и писати, али није тако. Ми мислимо да ово питање треба непрекидно износити и расправљати, те на Тај начин подетицати, да се јодном реши у корист побољшања наших путова, а за то има могупности ал на и воље.

Мрежа паших путова није добра а махом су рђаво израђени, одржавање им је још горе. Изаишно је наводити примере, сваки их може и сам наћи у својој околини. |

Мрежа наших путова мостимицо је сувише густа, но негде и без потребе, што веома отежава одржавање неопходно потребних путова и главних праваца, а мостимице путова скоро и нема. Из Аранђеловца у рејону од 10 км. гранају се 10 путова, на Чачка 12 а из Ваљева 14 путова, међутим, вододеопицу Мораве и | Тимока дугачку 120—1390 километара просецају свега | четири пута и то вероватно из најстаријих времена. Целокупва мрежа није изводена по утврђеномео програму према потреби народне привреде, трговине, државне администраци:о и земаљске одбране.

Трасе путова не обележавају се увек према захтевима модерно технике пи задатку дотичнога пута, Отуда после путови бивају, често 6оз потребе, дужи, са јаким успснима и оштрим кривинама, што све још појача небрежљива израда, при чему се но води рачуна ни о обележеним кривинама, ни о средини пута ни о успо-

сјајних изузетака, али св они губе у маси рђавих путова.

Путови на косинама брда махом су израђени са недовољном ширином, јер то често спречи какав кахен, пили је пут делимице ма чврстој земљи а долимице на навипу. Насип се доцније слегне илп та спере вода, | је пут остаје узан. Само у равници путови увек добију довољну ширину па им прогоне за стоку, али те прогове постепено заоравају и заузимају власници имања поред путова, и то по нарочитом програму.

На врло много места можо се гидети, да је дно канала — који треба да одведе воду с пута — више него сам пут. Тај канал денекле прима воду са косино, |

па је одједном сручује на пут, и пут тада постаје канал, јер га вода разрије и ствара себи корито по сре. дини пута, Канал место да одводи воду с пута, он је напротив, доводи на пут. Ми емо имали прилике, да видимо на једноме државном путу положена велика стабла преко пута, која су ту намештена и углављена да ломе силу воде, што путем јури, и смање јој разорно дојство, а како је колима, то нико но пита.

Камена подлога ретко се израђује на нашим путовима; обично сб само пошљунчају. Слој шљунка то. лако јо дебео, да таман покрије земљу, а јака олуја вероватно би га одувала — однела, кад но би пропао у блату. Код таквога пошљунчавања точкови усеку ду“ боке бразде, у којима се задржава вода, која потпуно раскваси тело пута, те се пут иепроваљујс и разрије, да постане, тако рећи, попроходан. Са испровољиваног пута кола прелазе ма прогон 32 стоку, враћају се на пут, прелазе на други прогон и тако то бива. дуж целога пута. Таква вожња права је вратоломија, па ипак постоји.

При одржавању путова још је горе са пошљун чавањем. Обично се шљунак сручи на средину пута и распрострв на ширину једнога коловоза. Из године у годину шљунак се сручује само по средини, а са стране се, кад се раскаља, колским точковима навлачи јоши блато, те пут после неколико година постане толико непупчен, да чим кола скрену мало са средтне пута у опасности ву, да се пзврну.

Шљунак за одржавање не само да се доноси у нодовољној количини, него се тај материјал никако не одабира. Врло је често прожман тињом и блатом, а бива случајева да је само пола шљунка а остатак је земља. О крупноћи такође се не води рачуна, употребљујо се измешано све од ситнога песка до крупних облутака, који би се могли употребити и за зидање. Све то чини, да се пут не може добро пошљунчати, па разуме се ни добар бити. Резервнога шљунка ретко где има, и ако би требало да та има дуж свију путова и у довољној количини.

На оштрим завојицама нема ограда, или ако их је било отрунуле су ако су биле дрвене, а зидано обично разруше чобанчад играјући се. Исто је тако н код путова у засеку, гдо је доња страна обично стрма.