Српски технички лист

ба ла

— 200 —

ступа у везу са жицом спроводницом, дуж спроводника

налазе се закачени телефони, којих има онолико колико се захтева, као што има сијалица дуж жица за осветљење. У место сразмерно слабог таласања ваздуха, која дејствују на микрофон и која се при многобројним трансформацијама још и даље све више слабе, овде се примењује сва енергија која потиче

из апарата за производњу наизменичне струје или из |

читаве групе таквих. Струје изазивају звуке у телефону, који по чистоти и музичкој лепоти надмашују звуке, који се добијају на оргуљама. На почетној станици постављен је телефон, који исте звуке репродукује, како би се онај, који са диркама рукује могао уверавати о доброти своје свирке.

Апарат за производњу наизменичне струје про. сте је конструкције, налик на индуктор — машине, а удешен је тако да се могу произвести тонови од пет скала.

Нарочитим притиском на дирке могу се звуци „мешати“,

Комбинацијом звучних таласа разне фреквенције,

могу се произвести комплексна таласања. Да се добију звуци особите јачине, разни апарати за произвоБење наизменичне струје могу спојити своје струје. Најзад могу се комплексна таласања са разних засебних клавијатура спојити за производњу сложених таласања вишега реда, чиме звуци достизавају нарочите

боје (н. пр. глас виолине и чела или кларинете и фруле).

Под притиском једне дирке производи се обично један чист фрулин звук (основни звук); основни звук са 3 и 4 хармонична, одговарајуће јачине, цроизводи звуке кларинете.

А за имитацију виолине потребни су сви хармонични до осмог реда. Све друге мешавине, код којих.

превлађују 71 и 8 хармонични, имитују музику труба

(Вјесћтаиз К.)

Спроведена музика одликује се својом лепотом. Нарочито је лепа интонација и осуство сваког шума, који се појављује код фонографа и телефона, мора се истаћи као одлика. Кад се на крајњем телефону постави труба (Зећа ећгег), музику може да чује неограничен број слушалаца:

У лабаторијуму Пг. Кахила, има већ постројено 145 апарата за произвођење наизменичне струје из једне клавијатуре са 2000 дирака, — и кошта 1050000

динара. И ако је ова ствар за сада још веома скупа,

проналазач се нада, да ће бити практичне примене; он држи да ће у великим варошима моћи задобити довољно претплатнике, који би радо за мале новце пристали да дођу до лепог музичког уживања.

"," м

Сир ианса техника.

уши колосека на енглеским железинцама. Као што је познато данашња ширина колосека свију пруга нормалаог колосека постала је у Енглеској тиме што је узета ширина обичних коњских кола која је износила = 1.524 и кад се од ове димензије одбије ширина прве шине (правоугаоног) проФила 2Ж45 сантиметра, онда ширина међу шинама 1.495 метра, која је сад нормална. У тој земљи ни данас нису све пруге нормалне ширине. У Шкотској су све пруге нормалне, у

Ирској је нормалан колосек 5 стопа 3 палца (1.60 ит.) |

од којих су 4500 км. у промету, има 800 ·-км: са ширином од 3 стопе (0.94 метра). Тако је данас а пређе је тамо постојало 11 разних ширина почев од 1 стопе

„и 6 палада (0.457 мет.) до 6 стопа.и 2 палца (1.879

м.) а грађене су у намери да осујете пролазан саобраћај. 'реба имати на уму да у Енглеској нема државних железница, све су у рукама друштава а дужина им изпоси 86.760 километара. М. Ј.В.

Благајникова пошта

Положили су претплату на лист по 30 дин. г.

Риста Крстић, предузимач из Београда. По 20 дин. г. Димитрије Милошевић, окружни

или аи ипо изаас

инжењер из Г. Милановца; г, Андрија Николић пре дузимач из Ниша;

По 10 дин.: г. Јован Стефановић, предузимач из Неготина; г. Манојло Николић, предузимач из Неготина; Риста Ивановић, предузимач из Неготина; г. Божа Глумац, инжењер из Неготина; г. Кишевски, инжењер из Радујевца; г. Светозар Аранђеловић, инжењер из Зајечара; г. Емило Карњело, цртач из Зајечара; г. Влада Протић, инжењер из Зајечара; г. Здравко Здравковић, предузимач из Зајечара; г. Карло Чех, рудар. инжењер из Бора; г. Светозар Марјановић, предузимач из Књажевца; г. Вукашин Крстић, предузимач из Књажевца; г. Миљко Илић, предузимач из Црвења; г. Митар Миливојевић, предузимач из Жуковца; г, Мих. Марисављевић, предузимач из Милутовца; г. Милутин Милен-

"ковић, предузимач из Лазаревца; г. Михаило Стојано-

вић, бравар из Ниша; Одбор среза алексиначког, Алексинац; Управа алексиначких угљених мајдана, Алексинац ;

По 5 дин.; г. Миладин Ђорђевић. палир зидарски из Власотинаца; г. Балда Салака, техничар из Ниша: г. Милан Маринковић, инспектор-инжењер из Ниша; г. Тиосав Тошић, шеф водоводне мреже из Београда.

Валеник за Удружење Срп. Инжењера и Архитекта Мих. Ј. Валента шеф инжењер општ. Београдске. Одговорни уредник: Нестор Манојловић, начелник Минист. Финансија у пензији. Ресавска. ул. бр. 69. Штампарија К. Грегорића и Друга — Београд. Узун-Миркова. 4