Српски технички лист

57 саставе

заиста игл

рецимо, од Крагујевца до Прокупља прогласи за окружни, него одмах у исто време одреде и генералну трасу пута, па место да се у акту категорисања пута каже само: пут од Крагујевца преко Крушевца до Прокупља сматраће се у будуће као окружни, у томе се акту тачно поброје села поред којих и

„кроз која пут мора проћи, и тако је уједно одређени и генерални правац или генерална

траса пута. При томе се води рачуна самоо личним интересима, потребама и прохтевима партијских чињеница.

Што се тиче терена, праваца пута, изгубљених падова, прелаза преко потока и река, природе земљишта, повољнијих праваца, заријаната и мишљења стручних инстанција и људи — грађевинских одвљака, и инжењера о томе нико не води рачуна, и ако су инжењери најкомпетентнији у томе питању. Истина је, да се грађевински одељци

"0 томе питају, али тек обичаја ради. Био је

и један овакав случај: извесна партијска мичност тражила је, да се један пут прогласи за срески, грађевински одељак поднео је мишљење да не треба; пут је ипак оглашен за срески. То се поновило и са другим путем, Дошао је и трећи пуд, и опет је грађевински одељак Казао, да је пут изллашан, а излишно и мишљење кад с о њему не води рачуна. Резултат је био, да је пут опет проглашен за срески, а шеф грађевинског одељка под своју старост кажњен за то, што је слободно казао мишљење о ономе, о чему је питан

Из овога се јасно види, да наши инжењери не само да не могу утицати на мрежу наших путова, него не могу утицати чак ни на генерални правац трасе, јер је он одређен највишим решењем онако, како су министру у перо диктовали партијски људи.

Пошто је највише решење, којим је пут ка |

тегорисан, закон донесен на основу постојећих закона, то се не можв тако лако мењати и обично се извршује без обзира на коштање и каквоћу пута. Дакле инжењери пемају прву речу одређивању трасе, па немају ни последњу; а ипак, кад год је траса пута рђава цео свет грди инжењерв и ако су они томе најмање криви.

Пошто св какав пут прогласи за окружни или срески ни највишим решењем утврди правац преко појединих села и места, онда инжењер добија нарсдбу, да обележи детаљну трасу пута. Сада тек настаје ломљава Прво постављање инструмента. прва побпјена значка, први побијен колац већ је задро нечије имање и одмах полете жалбе.

Колико су те жалбе оправдане п истините то није питање. Питање је ко се жали

18 —

и какву политичку улогу има и игра; томе се и решава.

Све искуство, знање и умешност једнога инжењера, његова љубав ка раду и преданост служби пада пред вољом каквога обесног партизана чим се сукоби са његовим "антеросима или његовим жељама, јер његови интереси и његове жеље прече су од свега. Пут мора проћи онуда, куда он жели и хоће, или мора обићи она места, која он назначи

Ево узрока, који су у стању да измене најбољу трасу: 6 у

пут треба да прође поред извесне механе;

пут треба да обиђе нечију механу, да би га оштетио;

пут треба да прође поред нечијега имања ади тако, да сето имање ни мало нв окрњи;

пут треба да прође по средини некога имања, да би га расцепио и оштетио сопственика; ;

и ко би још могао изређати ове узроке, Које су у стању измислити и навести ситне душице.

"Да би се задовољили ови, у већини случајева неправедни, прохтеви нв преза св ни од чега. Жалба за жалбом лети и често пута телографска жалба више кошта ж'члиоца, но што је оштећен, али то не мари, главно је истерати инат. А пошто су то обично људи партијски чије се жеље морају задовољити, онда се зњ— мишљење не пита ни инжењер трабер, ни грађевински одељак, њихова су мишљења у таквим случајевима ништавна, о њима се не води рачуна, а сав грех товари се на леђа :нжењера го | Они чинили све, вамо да. траса а п_ јин. пут буде што бољи, И онда, кад иБ најсавесније раде према захтевима- дин. мене техничке науке и у општем и: баш опда се против њих подижу Ка оптужбе. Истина је, да министри у у. случајева тим оптужбама не верују, инжењери никада не добивају задовола, на против, пут се израђује не по трас мишљењу инжењера, него по жељи жалил;

Инжењери немају прву, па немају . последњу реч, главну реч имају непозвани и с тога често без икакве потребе имамо на нашим путовима:

мпого већу дужину;

изгубљеве падове;

јаке успоне;

оштре кривине; даље,

пут прелази преко плавнога земљишта;

преко клизавог земљишта !

има вештачких радова, који ву се могли избећи. И штета је само, што се поред оваких путова не могу да поставе табле ила

према,

ало-

камени споменици, на којима би било запи-

Забу Маи са