Српски технички лист

30. —

Цигла, цреп и Кликкери (крашко упустбо за примање материјала).

Које погодбе треба да испуни добра цигла зависи од тога зашта ће се она употребити.

Цигла за калдрму и грађевине на води треба да одговара другим погодбама него она, која ће се упо требити за грађевине на суву.

Цигла изложена ветру и времену мора се друкчије ценити, него она, која ће се употребити на заклоњеним местима. |

И цигле за ложишта које ће бити изложене непосредном утицају ватре, треба да се по својим особинама разликују од оних цигала, оје ће служити само за спољну облогу ложишта.

Материјал за израду цигала (земља) не сме имати зрна крупнијег песка и шљунка, јер она при жежењу повећавају своју запромину и распрскавају масу земље која се при жежењу скупља. Тај материјал не сме имати ни крупнија зрна кречњака ни кристала гипса зато, што та зрна жежена упијањем воде из влажног ваздуха повећавају своју запремину и распрскавају циглу. Шкодљива су и једињења сумпора ако се у материјалу налазе, а исто тако је шкодљиво, ако материјал има у себи, и магнезије и гипса, јер се тада при жежењу образује сулфат маглезијума, који избија по цигли као и зидна шалитра, па рђаво утиче на издржљивост цигле. Исти је случај и онда, кад се материјал са доста магнезија пече каменим угљем у коме има много сум: пора. Сама магнезија по себи у опште није шкодљива; она јако потпомаже топљивостг и даје цигли жућкасту боју. Кад се земље с много алкалија жегу каменим угљем у коме има доста сумпора тада се лако образују сулфати калијума и натријума који могу бити узрок доцнијем постајању зидне шалитре. Кречњак, који би се налазио у земљи за печење цигле, појачава њену топљивост и при нижој температури. Он није шкодљив жад је са земљом добро измешан, по њој фино подељен и ако се налази у количини до 209%/,. Лискун оксид гвожђа и фелдепат повећавају такође топљивост земље при лечењу. Шкодљиве су и органске материје (остаци биљака и Т. д.) ако се у материјалу налазе, јер при печењу сагору и остављају шупљике, кваре облик цигље и смањују јој јачину и моћ ношења. Е

Да ли је цигла добра за зидање поанаје се по овим знацима :

1. Добра цигла треба под ударом чекићем да даје јасан звук. То је одлика добро печених цигала као и оних, које немају пукотина у себи.

2. игла не треба да има пукотина и прскотина, Она их не сме показивати на онда,. кад је загрејану (зажарену) одмах у воду потопимо, што је знак њене особите чврстоће.

3. Облик цигле треба да је правилан са равним површинама и оштрим ивицама,

4. Тежина цигле не треба да је сувише велика.

5. С малтером цигла треба да се добро везује.

6. Добра цигла тешко се даје кресати чекићем. Оне треба да је од такве тврдоће и равномерно изра-

_ћене масе, да се ипак чекичем даје лако делити (це-

пати). Нису добре оне цигле које се лако крешу и дробе.

7. Маса цигле треба да је прилично порозна, али равномерна, без зрна и комадића песка и шљунка. Густина масе (материје) у цигли зависи од степена порозности т. ј. од суме запремина свих њених пора. Густина масе или степен порозности испитује се њеном моћи упијања воде. Испитивање на сто запреминских делова теже::је, а лакше је испитивање на сто јединица тежине, За испитивање порозности добра су парчад цигала са којих је кора скинута (језгре) зато, што кора са површине цигала мање пропушта воду. Цигла не треба да упије више воде од '/,у своје тежине, што би изнело 6, до 7'%/,.

8. Цигла поквашена водом треба опет да се брзо осуши.

9. Цигла преливена водом треба да брзо упија воду, али не у великој количини. Ако воду никако не упија, знак је да је стаклисана (глеђосана) по површини или сасвим једра. У овом другом случају добра. је за грађезине на води.

10. Ако цигла нагло и много -воде упија, она неће имати довољну отпорну моћ према влази, биће брзо њоме прожета и мраз ће је разорити. 6

11. Преломна површина цигле треба да показује подједнак, врло мало светлуцав сјај и да је зрнаста а. не стопљена.

12. Боја цигле по целој маси треба да је једна и иста. Она сама пе себи може бити различна и зависи од примеса које су у земља, од којих је цигла калупана.

13. Цигла не сме у ватри да прска.

14. Цигла изложена дуже времена утицају влаге и мраза, или наглим променама времена, не сме да се љуска, дроби, омекша, нити своју запремину да промени.

15. Одбојна јачина обичне цигле треба да је нај- ·

мање 120 кгр. на ! кв. см. а код тврдо печених ци: гала до 300 кгр. на 1 кв. см. Испитивање одбојне јачине врши се хидрауличним пресама најмање на шест пробних комада. Из добијених резултата тражи се средњи резултат. Само испитивање врши се на тај начин, што се пробни комад претестерише на две једнаке полутине; те се полутине слепе чистим малтером од портланд цемента, а њиме се и горње површине изравњају. Тако припремљен пробни комад излаже се

„притиску. 16. Специфична тежина цигле зависи од степена.

њене порозности и креће се између 1,46 до 1.60. Знаци доброте код црепа у главном су исти као

и код цигле:

1. Равномерна и ситнозрна преломна површина.

без делића креча у његовој маси.