Српски технички лист

тај Еј лесе

Спиритизам и техника

Надамо се да ће читаоце техничког листа занимати ово саопштење и да нас неће убрајати у научне јеретике и ако на ово обраћамо пажњу баш нашим хидротехничарима и геолозима, а нарочито нашој општинској управи, која нас поред Дунава и Саве оставља лети без довољно воде, те не можемо до мило воље да заливамо наше баште и да расхлађујемо и освежавамо летњу омарину и припеку поливањем улица и двозишта.

Ако би се општинска управа могла користити овим саопштењем, она би нам могла набавити толихо воде, да не би морала водомерима мерити: да ли нисмо који хектолитар воде више утрошили но. што нам

је порција. Тада би могла укинути све водомере, ако ·

јој почем није стало до тог, да прикупља по цва гроша месечно за сваки водомер и да тако купи добар интерес на капитал уложен за куповање тих справа. Иначе не верујемо да је водомерима констатовани вишак потрошка воде сразмеран оном великом капиталу, који бесплодан у водомерима: Но то ће свакојако знати надлежни, а ми да пређемо на ствар.

Геолози по струци у једној свечаној седници својој анатемисали су били пре извесног времена и прогласили за јеретика на пољу науке судију уоп Џзјаг-а, који је био изнео предлог да се у Немачкој колонији у Јужној Африци на особит начин потраже подземни басени Роде помоћу чарсбног прутића (немачки Уупазеће те). Али „не лези враже“, ево где из колоније из места У шаћик-а гувернер подноси извештај о свом службеном путовању у коме г. у. Гапдецшвћ издаје одличну сведоџбу чиробном пруту г. У. Оајат-а. У том се извешћу између осталог вели:

Место Кариби. одређено је ' да буде центар око кога ће се вршити бушења у северном ·делу колоније. То је место нарочито патило услед оскудице у води Гуз-рнер нареди да се справе за бушење бунара однесу на два места, која је обележио г. “. Џ4јах, > да се отпочне бушење. Резултат је био потпуно онакав,

за потрошаче воде — лежи

како га је предвидео у. ЏУјаг. Први бунар, над којим је сад подигнута ветрењача за црпљење воде, ископан је 28 метара дубоко и у њему има воде на 16 метара дубине. На сат се црпе по 294 кубна местра а водостање остаје непрестано стално. Други бунар ископан је 23 метра дубоко и у њему је девет метара воде, а црпе се по 500 литара на сат. Овај ће се бунар још дубље ископати те да буде издашнији.

На тај начин решено је водно питање у тој насеобини. И ускоро ће се на плодном краја кроз кратко време населити око 40:000 становника дуж железничке пруге.

А сад је на реду да кажемо коју реч и о самом начину истраживања. — још у средњем веку је чаробни прут био познат, Било је овде онде људи, који су имали особиту способност, да помоћу чаробног штаћића налазе подземне воде, руде и т. д. Штапић узму у зубе и пођу насумце. Ако се приближују месту где је вода, онда, штапић почне дрктати. На месту самом штапић јако задркти и дотични стаје и обележава место. Други опет држе штапић у руку или испод мишке иди већ како који. Прутић се одсеца од врбе или од каквог шиба а други опет узимају гвоздену шипку.

О успеху озих чаробних прутића причају се у Веле да је једна млада енглескиња на тај начин налазила воду онде, где ни један геолог није могао наћи ни трага од воде, па не само то, во је још унапред казала на којој ће се дубину наићи на воду и колико ће је бити. Ево сади из земље народа који мисли — Паз УоК Чег Џепкег —- јављају овај последњи успех чаробног прута: Можда то има везе и с оном причом из Старог Завета о Мојсеју како је штапом нашао воду у пустињи до напоји свој народ у бегству из Мисира.

Како би било да наша општина опроба да ли нема који од одборника такву способност, можда би се нашло у изобиљу. —

земљишту тог

најновије доба читава чуда.

Хирам Абиф

Вести.

Исправна. У прошлом 3. броју овога листа у огласу општине београдске за полагање 12000 т. гвоздених цеви за водовод београдски, штампарском грешком стављено је, да ће се лицитација за овај посао држати 19. место 17. Фебр ара ове год. као што је то оштампано у лицитацијама на четвртој страни под бр. 15.

Моле се заинтересовани читаоци да ово приме знању. · |

Оправка двају сталних мостова преко Врњачке реке у Врњачкој бањи извршиће се у овој години по пројекту окр. инже-

њера г. В. Митровића, за шта ће се ускоро расписати лицитација.

Предрачунска је сума 1261,% дин. а исплатиће се из санитетског фонда. |

|. Пријаве за нове грађевине. 1. Михаило Лепчевић грађевинар у београдској ул. 2. Никола Викторовић у Ратарској улици.

|| Пријаве за преправке зграда. 1. Ђорђе Димовић у Краља Милутизовој улици.