Српски технички лист
40
СИМПЛОНСНИ ТУНЕЛ.
Читаоцпма је познато, да је" прошле године свечано прослављено довршење до сад највеће грађевине на свету, довршење Симплонског тунела, којп везује у главном Француску с Италијом. Ова је свечаност обележена и Миланском изложбом.
Да би наши читаоци добили што јаснији појам о извршењу овога џиновског дела модерне технике ми им и поред онога што је досад о том у нашем листу писано доновимо у преводу састав УУ. Вегагом-а, који је саопштен у 2Лебипе Аез Уегетвз Пешјећег Ејзепђаћпуег у АИ шшсеп бр. 82 —34 од 1906 ",, у коме је као подпуна целина описан рад па извршењу овог впохалног дела у области технике. Да се могао одржати првобитни програм радљ на Симплонском тунелу, онда би дан свечаности њљегова довршења био у исти мах дан <тогодишњице, од како постоји друм Симплонска. Јер 18. октобра 1805. јављено јо у службвним новинама швајцарског кантона Мапв, да су тим друмом прошла прва кола, Наполеонов славан алпаски пут служио је дакло пуних сто година светском саобраћају, а данас му је значај сведен на значај обичног пута за туристе и пута за саобраћај спајближом околином.
За грађење тог друма бпла је довољна само једна моћна рзч велпког завојевача; требало је 7, године рада; трошкови су износили преко 7500.000 динара не рачунајући кулук неколико стотина људи из кантона Вилиса. А д": се пробије брдо испод пута на исту ширину колико друм, требало
је пуних четрдосет година размишљања и
пројектовања, требало је седам година живе и неуморне борбе са стењем, ребало је преко 80.000.020 динара новца и просечно 3000 раденика. Али све то не би било доста, да није сјајни напредак техничке науке у деветнајестом воку притекао у помоћ новцу и радној снази
Првп потпуно смишљен пројекат за Симплонски тунел израдио је 1857. године Уепећ « С-1е. Пројектовани тунол требао је да буде дугачак 19,9 километра, висина темена над морем изновила би 10991. и потрошило би св на њ 74. милиона франака. Колико се озбиљно мислило на извршење овог пројекта види се по томе, што је тек године 876. извршена прилазна железничка пруга са северие стране до места Беџк-а а 1878. године до Виме-а. У том међувремену, !875. године, израдили су Рауге
и С-е нов пројекас за тунел: којп је имао бити дугачак 19:85 кплометарл и 680 т. високо над морем. Траса овог туџелља прилично се подудара с трасом сад извршеног, Цена би му изнела на 82.000.000 дпнара. Овај је пројокат примило и поправило друштво Симплонских железница, које је 1874. године оксплолтпсало до тад израђене делове спмплонске пруге, а доцније је железничко Адругптво западне Швагцарскео примило све у наслеђе од Семплонског друштва,
Али је предузеће добило чврсту основу тек 1899. године, када св помепуто друштво проширило и постало друштво ЈураСпмилонско. У међувремену јавпо св читав пиз предлога О томе како треба прећи пили просећи Симплон Ови су предлози сви проучени и срећом меродавнии фактори задржаше стари план, да се брдо пробије при подножју дужим тунелом. тв је тако спречено извршење пстина краћег :: лакшег тунела у велпкој висини над морем, који би за брзи светски саобраћај био бескористан,
Коначно решење пало је 1891. годиле када Вгапаћ Вгапдаи п Зшхег изнете предлог, да се поред тунела зла један колосек пробије упоредо подложни подкоп др,гог тунела, те да се тај подкоп употреби за проветравање и одвођење воде. Овај пројект, састављен на сасвим новој основи рада, учинио је преокрет не само у историји Симплонског тунела, већ уопште у грађењу тунела. Ипжењер професор От. К. Ргеззе[ вели о томе:
„Сваки, који брижљиво прати грађење овог тунела, биће убеђен, да ово велико дело не би могло бити извртено на други начин, већ једино тако, што су пробијени упоредни подкопи. Систем двогубог подкопа данас је једини, који даје могућности, да се непосредио до самог радилишта дугачких тунела доведе потребна количина ваздуха, те да саз омогући рад на оној. огромњој врућини на коју се наилази под огромним масама стене а која се могућност добија код обичних тупела тек пошто се подкоп скроз п'обије.«“ Уз то још долази, да се и најљућа стена много лакше пробија с два упоредна тунела мањих профила за један колосек, но с једним тунелом за двогуби колосек, великог пресека.
Сад да пређемо на само оппсивање радова: Задатак је био у овоме: Источни тунел Је 1: требало је раскопати округластог попречног пресека 4,5 т. ширине 5,5 т. ви-