Српски технички лист

што пре пошумити овај заграђени простор једним делом, извести стазе и дићи преграду која раздваја школско двориште од овога (додатог дела). У додатом делу има 1500 мг површине.

Пето, у истој намери, извођења скверова, ограђен је један дво „Св. Никољског Трга“ између »„Карађорђеве« и „Жељезничке ул. -

На поменутим баштенским постројењима извршени су као што је већ речено, земљани радови ограђивање и већим делом засађивање шибљем, дрвећем (листарима и четинарима. Као што се види из горе изложених појединачних цена, коттање до сад извршених радова по м= површине, ових једва достиже 0,50 дин. просечно, што значи, да није много издато на овај циљ, и што поред осталог. показује да треба још радити на њиховом уређењу.

Не буде ли се још овог пролећа предузео рад на даљем уређењу ових, публика ће их употребљавати само као пролазне саобраћајне улице за пешаке, као што се једним делом и сада ради, а несташна леца, о којој ни кућа ни школа не води рачуна, моћи ће на овима игводити омиљене им игро.

Сад да се запитамо, да ли су за ова баштенска постројења изабрана опа места у варошн која она захтевају за свој циљ. 5 Пресецањем саобраћајних улица, као што је напред поменуто, остале су повр„шине земљишта или неподесна за грађење грађевина или не неопходна за то, а с друге стране те површине нису потребне саббраћају, тим пре, што ни оближње улице немају јаког саобраћаја.

Била је дакле тежња да се стварањем баштен постројења на тим местима, оближњем становништву пружи прилика да добијају више светлости, више чиста ваздуха за „душевно и телесно оснажење његово, да његов подмладак има места и простора за извођење својих игара, да њима у чистом „вазлуху крепи душу и тело своје.

Била је намера, створити по.коју оазу између прашљивих улица и у уличној мре'жи постићи какву промену која годи оку.

Та је намера и у дело приведена, али ово ово није приведено крају. Није ис ључена могућност да је и сама управа ове општине вољна омогућити довршење започетих радова, али у интересу саме ствари, мислим, да неће бити 'на одмет да се чује "још које стручно мишљење особито пово"дом питања: шта још да се уради на овим постројењима и ко у првом реду треба да их посећује

46

Моје је мишљење да би требало још овог пролећа све стазе и одређени простор за игралиште макадамисати ; овај после одржавати у добром стању. За тим, подићи неколико нужника и писоара,' једну кућицу за чувара са станом = у овој предвидети простор за смештај алата и покретних клупа. На истакнутом месту а близу регулационе линије улице, подићи киоск за продају освежавајућих напитака, овај да има један отворен а надкривен простор за склониште у случају непогоде, Ово особито важи за Мали Калимегдан и парк код Старог Спомбника — у колико то до сад на овима није урађено.

На игралишту код » Гркалишта“ могла би се омогућити и израда путање за точак а за зимње доба извођење клизалишта,

На згодно изабраним местима, подигнути киосци, могли би вршити исту функцију садањих киосака по, вароши

_У овако уређена игралишта требало би наставници основних и средњих школа да изводе своје ученике, лети, бар два пута у седмици. На тај би начин деца обављала своје игре под надзором својих наставника. Од коликог је утицаја Физичко васпитавање омладине на тело и дух, на здравље и умно напредовање њезино, показаће и овај извод из једног расписа Миннстра Просвсте упућеног директорима средњих школа:

„Ако се нема гимнастичких справа, за извођење вештачке гимнастике, може се изводити школска гимнастика: „кретање што више и живље у слободном ваздуху;“ ту је пешачење, трчање, скакање, бацање камена с рамена, пливање, клизање, лоптање и рвање, и толико туђинских лепих игара које не требају нарочитих скупоцених справа, колико љубави и воље у наставника да међу своје ученике унесу Физичке крепости и душевног расположења, ових битних погодаба за морално здравље и умно напредовање школске омладине. :

„Не треба. никад смести с ума да је игра омладини врело радости и доброг расположења, и да су ово битни елементи ч0векова здра"ља, физичкога и душевнога.

»да све. ово пак довољно је само, повеће школско двориште или у оскудици тога каква подесна равница у близини, која лопта, пеколико штапова ит,д., а изнад свега

и пре свега. прегнуће наставника да се за

ову ствар заложе и да је изведу. 5 „Наставници средњих школа овај посао

физичког васпитавања поверене им омла-

дине, треба, да прихвите са оном збиљом и

# Распив Министра Просвете Бр. 4486 од 5.101. 1898. године.