Српски технички лист

дЕве =

Производња петролеја,

Производња петролеја у 1904, години повећана је за 11,79/, према оној у 1902. год. а само за 5,4'/0 према 1903. години.

Производња петролеја у 1904, год. изложена је у овој таблици.

Хектолитара „/“

Сједињене Државе 181 448 300 53,42 Русија 121 676 400 35,82 Суматра, Јава ,

Борнео 12 412 865 3,65 Галиција. 9 218 444 2,72 Румунија зоо он 09 Индија 5 247 475 1,54 Јапан 2 188 561 0,64

Немачка '987 864 0.30

Канада 763 3637 "0,32

Сједињене Државе и Русији заједно дају 89,,4%/6 од целокупне производње и са веома разним продуктима; најчистији петролеј цају американске покрајине „Аррмасћап“ 1 Га Тафапа“; а најтежи је руски петролеј који се употребљује као гориво за машиме,

Суматра, Јава, Галиција и Румунија. дају петролеј за осветљење,

Французи се вадају, да ће ускорс добити петролеј из Алгира, јер су и тамо нађени извори, од којих некоји имају 10—1:9/6 парафина и вазелина. Већ са гради једна рафинерија у ЗатпЕ-Апле у покрајини Оранс ој.

о | Д

НЊИЕВНОСТ.

Уредништво је добило на приказ књигу под насловом: |

Специјални услови (узанси) за трговину дрве-, ном грађом свих врста дрвета на бечкој берзи. Важи од 1, априла 1904. године. Превео Ј. 5. Београд. „Доситије Обрадовић“ — штампарија Аце М. Станојевића 1906. Мала 8% страна 61. Цена 1,20 динара.

Првом згодном приликом проговорићемо опширније о овој књизи.

Код нас је у јакој употреби познато дело Р. У. Јавк-а поп насловом: Улепет Ваџта-ћовђег. Последње — пето издање овога дела изашло је из штампе 1894, године. Сада писац припрема ново шесто издање и отвара упис на претплату. Цена је за претплатнике

2 круна, а доцнија књижарска цена биће 15 круна. Претплатити се може код писца: р. У. Јипк, К. К.

Ваштаћ. Улеп Ш 1. Нешђигвегафазве 19.

У Софији је угледало свет дело под насловом“ Сто типа за построџки на кшчи, училишча, воденици и цркви от Георги Д. Влахов.

Ово је прва збирка те врсте у бугарској технич кој литерарури. |

Архитект г. Џ. Којчев веома се неповољно изражава о истој и вели, да је архитектама и инжењерима непотребна јер се њоме не могу користити, а само ће се користити шарлатани, те ће то дело учинити веће зло но добро. Он ово дело назива. трговинском спекулацијом.

Даље вели, нема сто типова, једва ако их има двадесет. Нарочито обраћа пажњу на то, да'се фасаде не могу радити по типу, а у то је уверен

хитект и инжењер.

сваки ар-

Дим.

Вести.

Дрвени пропуст од 3,00 ла.распона саградиће се преко |

Казанског потока на путу Брза Паланка — Доњи Ми- | лановац, по пројекту окружног инжењера г. Бож. Минића у | Предрачунска је сума 611,13 дин. Оправка дрвеног моста преко Врпскот потока на окр.

путу Јагодина— Крагујевац извршиће се још овог пролећа по пројекту г Ир. Боди в.инжењера. Предрачунска је сума 1285,58 дин. Лет камени пропуста од 0,80 га. распона саградиће се у току овог лета на државном путу Краљево—Крагујевац по пројекту окр. инжењера г. Ј. Видановића. Предрачунска је сума 3049,39 динара. Грађење дрвеног моста од 35,00 га. и пропуста од 3,70 ха. отвора на реци Чемерници на окр. путу Чачак—(увобор—Ваљево

извршиће се по пројекту окр. инжењера г. г. Д. Ми-

лошевића и М. Пљевљакушића од старе грађе са по. рушеног дрвеног моста преко Мораве у Чачку.

Предрачунска је сума 4328,43 дим.

Грађевински Савет за 1907. и 1908, годину. Указом Њ. В. Краља од 31. јануара 1907. год. постављени су.

1. за председника Грађевинског Савета г. Мили: воје Јосимовић директор срп. црж. железница, а за његовог заменика г. Милутин ]Ј. Божић начелник Министарства Грађевина.

ЏМ. за чланове стручњаке:

а. за мостове и путове: Г. Свет. Шоповић инспектор срп. држ. железница и Драгољуб Спасић ванредни професор Универзитета з за заменика г. Кирило Савић ванредни професор Универзитета ;

6. за хидротехнику: Г. Никола И. Стаменковић