Српски технички лист

БРОЈ 14.

ТЕХН

У Београду 8: Априла 1907. год.

_ СРПСНИ_

ИЧЋИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

год. хУТП.

=

РАЗВИЋЕ БЕОГРАДА.

За престонице је врло важно, да се становништво што више концентрише ип да

је многољудна према захваћеној површини.

То је први услов за правилно развиће. једне престонице. |

Раштркани градови са разређеним становништвом права су напаст и за саме грађане. Ове терете, које они морају да поднесу, као и у другим престоницама за њих су тежи п према великом шине престонице, ти никаквога резултата. осуђепа да жпвотари а њени грађа ги да, су нечно незадовољни.

трошкови, не дају

Београд се у томе смислу необично

развио. Кућице са простором од собе и „кујне прекрилиће цео атвр општине београдске а Београд је већ сада једно од највећих села.

"Сав тај нови део Београда, који је исто толико велики као и стари, требан, и такав

И друге престонице вмају своја предграђа; али св оне развијају тако, да после кад томе буде време, без икаквих трошкова по главни град, могу ући у његов уређен "астав. | | |

Предграђе београдско, које се већ спсјило са „Селам кућа“ поклопило пола Булбулдавра, покушава да и ново гробље опколи засеоком и прети, да се састави са Топчидером, извршено је без икаквога реда и смисла, као да се нарочито хтело да се Београд упропасти. |

А то су извршили појед)ни шпекуланти — биће и нека задруга, који су ради своје Шајлочкб зараде парцелисали њиве на парцеле од 800 т", продавали и заробил! толику сиротињу. У наступу за што већу зараду сваки утврђује улице, на својој њиви, према

пространству повр- |

Таква престоница је |

био је непо- | какав је извршен, он је) једна неизлочива жива рана старог Београда.

личној потреби, без обзира на. суседа, који опет на исти начин ради.

„Улице таквим начином постале престављају један неразмршљив сплет, који је у правоме смислу један лавиринт.

Упитаће се сваки, како је то могло бити, да се једна престоница у место да постаје углед градовима у држави, претвори у једно велико село. Питање је то, које треба сваки грађанин да постави,

А одговор је тако лак; јер за спречавање свега овога достојао је и постоји законски пропис који спречава овакав рад.

Тај законски пропис налази се у закону о местима и у ча. 9 он гласи:

Ако би који правио куће и зграде вањ вароши, која је утврђена регулационим планом (5 7 и 8), па на опомену полицијске власти не би од тога одустао, или не би подигнугу зграду срушио, полицијска власт казниће пмаоца до тридесет дана затвора. или новчано до 150 дин. и наредиће му да зграду поруши, што ако не учини у остављеном року, сама ће власт о трошку осуђенога рушење извртити.

Од овога се изузимају летње куће за

уживање — зграде по баштама п виноградима,

У случају спора, дали је место на ком су такве куће подигнуте овим изузетком обухваћено, решава се по службеном исказу општинске власти,

Тај члан закона, који је могао да заштити Београд од толиког назатка и штете, остао је мртво слово на хартији, те је Београд за деценија уназађен.

Да се спречи ово непотребно ширење Београда, овим чланом закона могла је да се користи само полицијска власт, Како је пак она ту своју дужност вршила, може се видети очигледним примерима свакодневно по њивама у београдском атару.