Српски технички лист

— 131

6.) Контрапад код Устипраче под 5 а) = 2500м. г.) Пад од Сарајева (528.80) до моста. на реци Босни код Млиџе (км, 7.8 == кота

-496.80) = 27.00 м. д.) Контрапад између Хаџића и Паза-

рића (159) на 2.2 км. == 39:00 м. ђо Од великог тунела под Иван-пла-

вином (877.0) до коњице (вубчаста пруга са

падовима до 6909/.) на квоту 279.8 = 597.70 м. в.) Од коњице до Габеле (кога 6.00)

преко Мостара = 278.80 м. и 8.) Од Габеле до Метковића (88 км.)

на коти 5'7 над морем 0.80

Свега у Бовни падова м. 1885.60 .

Укупно од Сталаћа до. Метковића било би успони: 684.00 м. 678.70 м. и 9. Од моста на реци Босни (496 8) код

Илиџе до пред Пазарић (6448) = 14750 10) Од Тарчина (611.3) до тунела кроз

Иван-планину 265.7 (вубчаста жељезница са

859) на вододеоници реке Босне (Леце- |

нице) и Неретве ' 265.7

Укупно успона 1775'9 м. Падови пак износе: ПОД а) и 4) под 3-а.) до 8 83.)

520.60 м. 1885.60 м.

Свега: 1906.20 п.

Упоредимо ли с овом линијом другу пројектирану (од Дунава) преко Ниша-—Косова до Сан Ђовдина ди Медуа, полазећи опет из Сталаћа, добијамо ове податке односно успона и падова:

а.) Успонп износе: 1) Од Сталаћа (186.00) до Ниша

(189.00) = 53.00 м. 2.) Од Ниша до Дољевца (од пр. 200) == · 11.00 ово је по постојећој прузи = 64.00 м. 8) Џо новој прузи: од Дољевца до Купина (км. 70) на Косаоници = 410.00 = 210.00м. 4) Од Купина но Мердара (640) == 28000 м. са 229) + до 28%/ о) успона | 40 границе српске успона: пе „ '504.00 М. Даљв на линији кров турско земљиште: ; 52 Од прелаза реке Ситнице на Косову (од пр. 585) до вододеониде изм. Ситнице и Дрима Белог (Јадранског и Црног Мора) кота 645.00 10 м.

6) Од Ђакова (Ђаковице) (кота 380) до вододвонице у тунелу под „Бистрицом“

(460) = 80 м. 7.) Контра успон из реке Круме (420) до тунела. испод „Кафе Ђонит“ (460) = 40.00 м.

8.) Мали успон од Дрима на км. 50/49, (85 м. изм. села М'шката и Рогами (70 м). == 85.00 м.

Укупно убаона: м. 769.00 ". ;. за 1006.9 м. мање но кроз Босну. 6.) //адова би изнели: 1.) од Мердара (640) до моста на Сит-

нициа на Косову (585) = 105 м. 2) Од вододвонице између Ситнице

роке и Дрима (645) до Ђакова (880) = 265 м. 8) Од тунела под „Бистрипом“ (460)

до потока „Круме“ (420 = 40:00 м. 4 Одтунела под „Кафом Ђонит“ (460) -

до км. 50/49 (М'шкота на Дриму (85) == 985 м. 5.) Од вододеонице код км. 48 (између

Рогами и М'шкотом) = (70) до Сан Ђована

ди Медуа (3.00) == 57.00 м.

Укупно падови = м. 862.00

даклем за 1044.20 м, нање но кроз Босну.

Не може даклем пруга преко Босне ни у ком случају издржати конкуренцију са пројектованом линијом

од Ниша преко Косова — низ Дрим на Сан Ђовани ди Медуа, тим лре, што на првој — као прузи са узаним коловсеком — пма К = 60 м. а на другој нормал-

ној били би највише КЕ = 180-м. или = 200 м.); отпори при вожњи ву следствено на првој много већи но на другој; — једино би било у корист прве то, што ће (разуме се после 8—4 године, кад буде пруга од Сталаћа до Ужица готова) до довршетка исте пруге недостајати само 58 километара од Ужица до Вардишта. Али када се устаошки прегне на посаб, може у року од 3—4 године и цела линија од Дољевца преко Ковова поред Скадра на обалу Јадранског Мора бити готова, јер највећи тунел на, истој не износи 1000 м. дужине, и пробушен би био у стени кречњастој,; Формације креде. Даклем још једном да се констатује нема и неће бипш. „транс- балканске“ жељезнице кроз Србију но железнице од Дунава на Јадранско море (== „ропач- Адагта“ Ваћи) која може послужити корисно све 4 државе: Србију, Бугарску, Румунију и Турску, и чији рентабилитет услед тога је ван сваке сумње, и која пружа могућност, да се за 83/а часова стигне из Ниша на Јадранско море (рачунајући у то време и задржавање на граници) и за 5 даљих часова у Бриндизи на италијанекој обали. | Инжењер Јован Јирачек