Српски технички лист

— 153 —

сути јер су били сувише витки., Као еслонац за коло-

сек употребљен је и наваљени стуб који је остао у оси колосека само се накривио.

Пошто је провала на овоме делу пруге била највећа —— јер је Морава ту отворила ново корито и спојила се са Копашничком реком —- то је овде ваљало провизоријум тако удесити, да се овтави места и пролазу воде, Тога ради распоређени су витлови прагова тако да је остао отвор од 4.70 м. који је премошћен једним подупиралом, За носаче употребљене су греде чамове 30/30 (које су биле при руци) а преко истих

носачи ед шина по 3 комада. На овоме месту рађено је 4, 5. и 6. априла форсирано. Услед јаке воде морала

је да се у суво озида јака подлога за витлове а особиро за провизоријум (подупирало). Пошто је 6-ог вода од подне почела јако надолазити а при томе и киша цело по подне без престанка падала то је управом задржало рад тако да је проба тек 7-ог извршена и

тада одмах и саобраћај васпостављен на прузи Ниш — Ристовац који је био прекинут од 25. пр. месеца,

На самом почетку новог корита Мораве до грделичког друма подигнут је привремено грудобран од камена који је имао да спречи пролаз. води из Моране исти је добро функционисао.

Поменута места само су главнија а сем њих пруга је још на много места покварена.

Готово сва осигурања обала и косана насипа показала су се недовољна, слаба и ниска јер је садања В. Вода била за читав метар виша од извршене калдрме на много места.

Ла овој прузи биће свакако много радова а мораће се свакако градити неколико нових мостова и пропуста. За сад се врши оправка џепске станице који ће посао но конца месеца бити готов само наравно бес осигурања, које ће овде бити знатно.

Сва покварена места до садсу засута и витлови извађени сем на км. 300 код копешничке реке где ће провизоријум остати до. грађења новог моста.

Још једна реч о сондажи за Сталаћсни мост.

У 16. броју Техничког Листа г. П. Караџић инжењер покушао је да одговори на замерке, које је потписати раније изнео о сондажи за мост преко Ј. Мораве у Сталаћу.

А. Караџић тврди да су податци, на основу којих сам писао нетачни па према томе и донесени закључци. ја остајем мећутим и даље при својим закључцима, напомињући да је једина моја нетачна ин"формација (у ссталнм од споредног зиачаја) била што сам навео да је сондажи у почетку био присутан и један машински инжењер. Ову малу нетачност ја бих већ и сам исправио у наредном броју листа.

Г. Караџић на првом месту, непозван, одговара на моју замерку што је сондажа вошена у невреме: децембру и јануару по шичи и хладноћи тврдећи да је ово погрешно. Интересантно је да г. Караџић изјављује прво да се тачно не сећа времена кад је вршена сондажа, међутим три четири реда доцније, ваљда у заборавности, сам пише да је рад на сондажи прекидан због празника и хладноће. После овога ја се и не морам позивати на друге сведоке, који нису као г. Караџић заборавили каква је „хладноћа владала целог месеца децембра 1902 год. до пред сам празник.

Исто тако г. Караџић је заборави зашто је прежкинут рад са првом бургијом за коју каже да се „за време бушења кроз песак и шљунак стално заглављивала.“ Не г. Караџићу, већа бургија морала се набавити с тога што је длето прве бургије било лако "те није могло разбити један повећи облутак, самац а ви сте већ били дошли до убеђења да сте сондажом наишли на стену, што се употребом веће бургије показало као нетачно.

Изузевши прву рупу г. Караџић и сам потврује да су инжењери бушењу присуствовали само повремено, кад је требало одредити коту при прелазу

из једног слоја у други, а шта је међутим било у ме Бувремену и да ли су раденици били у стању да одреде тачну границу измећу два различита слоја, као што је нпр. прелаз из једне врсте уме у другу>

Ако би било тачно тврђење г. Караџића да за бушење кроз уму није употребљена кашикаста бургија већ бургија са вентилом — пумпа, онда се моја сумња у тачност категорисања уме још више појачава, и не могу ни у ком случају веровати г. Караџићу да се у тако великој дубини испод моћног слоја шљунка налази слој управетиње“, када се узме у обзир да је тај слој кроз неколико стотина векова, при сваком великом водостању имао да издржи притисак воденог стуба од 14—15 м. висине, (толико има кроз песак и шљунак до површине велике воде.) под којим је се морао или компримовати или импрегнисати шљунком који се налази одмах изн д овога слоја. И с тога ми изгледа много вероватније мишљене инжењера г. Храк. Опасића, који је такође присуствовао сондажи да је и овај први слој уме (око 2,00 м. дебљине) ипак прилично чврст и само релативно мекши од уме која се налази испод њега.

Г. Караџић тврди, не наводећи за то никакве ода имају јаког оправдања да се мост не фундира на шљунку.“ Међутим г. Караџић зна добро да је слој метра дебљине у стању да носи и најтеже грађевине, само кад нема бојазни да вода може однети тај слој. На неколико дана, пошто сам послао Тохничксм Листу мој начелника Мин. Грађевина г. Св. Поповића:

разлоге,

шљунка или крупно-зрног песка од 3—4

први чланак о сондажи дознао сам и мишљење „да би он радије предложио фундирање на шљунку него на уми, кад би само био сигуран да је овај слој шљунка сталан т.ј. да га велика вода не може однети.“ Из виже изложеног пак моћи ће се видети да је корито

Јужне Мораве на овом месту потпуно консолидоване