Српски технички лист

и да после највећег водостања могу наступити само незнатне измене. Приликом поплаве од 26.и 27-ог марта тек. године, као што сам већ раније поменуо у једном члавку, ниво воде у Ј]. Морави био је за 0,20 мет. виши од досада највеће запамћене воде. Поред "поменутог факта да је Ј. Морава била нижег нивоа, на јармовима постојећег дрвеног моста заглавиле су се многе тополе, кладеи грање, тако да су нпр, на пет средњих отвора образоване формалне бране, преко којих је вода преливала огромном брзином, а успор око јармова износио је читав метар. Па при свем том чим је вода мало опала, кад је снимљен попречни профил Мораве (на десетак метара ниже моста) константовано је да је вода, која. је имала до сад незапамћену брзину подубила врло незнатно речно корито. одневши само лак слој муља и ситног песка. Тако нпр. на местима где су продирале две главне матице корито је подубљено за 0,80—1,00 м., на месту где долази средњи стуб само 0,50 м. а на обалама није било никакве промене. Кад вода још више опадне и смањи се брзина отпочеће по свој прилици поновно таложење на овом делу ргке. Кад се узме у обзир да ће нов мост имати два слободна отвора, који су укупно за 18 мет. већи од досадањег и кроз које ће вода моћи без препреке отицати, и да је Дирекција већ, с разлогом, наредила да сеи два инундациона моста саграде са два пут већим распоном (12 и 30 мет.) него што су били друмски имундациони мостови, које је вода однела, онда је очигледно да не може бити бојазни да вода постигне већу брзину и наступи јаче подубљавање корита. Међутим од сада подубљеног дна речног до почетха шљунка постоји још слој од 2,5 метра (категорија песак помешан са умом), а ако би се за фундирање употребила оплата од 6,00 мет. дужине од дна оплате до дпа речног код средњег стуба могло би бити читавих 5,00 метара.

„правилу плаве,

' 5 х ' 0 а “ МЕ , Г. Караџић каже како'сам ја просто „„ошацовао““ да, ће мост са фундирањем на уми. коштати 200.000. динара више него. што би-требало. Међутим ја у оваким приликама имам обичај „да изведем и мало рачуна. Тако за мост фундиран са оплатом и загатом израдио сам детаљне скице .и предмер за сва три стуба и упоређујући добивену цену са коштањем већег броја на сличну дубину фундираних великих мостова на страни нашао сам да ће вишак, па било да се фундирање врши пнеуматички или са бунарима изнети приближно горњу суму. Ако. опет не верујете г. Караџићу, писаљку у руке па рачунајте,

Питања о сондажи и саставу земљине коре интересују ме већ више од десетак година; позната су ми факта да како у басенима река нешто мањих од

"Ј, Мораве (Расина испод Крушевца, Моравица: код

Алексиица, Ибар код Краљева, Лепеница ит.д.) тако и већих (Сава. и Дунав) испод «лувијалног.и дилувијалног наноса шљунка долази јак слој, готово по чврсте уме, која се тешко и пијуком може раскопавати (постала таложењем распаднутих делова исконских шкриљаца и у опште стена које имају много ·фелцепата, под великим притиском) а испод ове поново шљунак са артерском водом, а не одмах стена као што мисли г. Караџић, и с тога ослањајући се готово на апсолутно сличне геолошке прилике нпр. измећу обала. Расине и "Ј. Мораве при ушћу ја ћу остати и даље Неверни Тома да је у Сталаћу испод шљунка Пронађена ума мека као „тиња.“ М премда сам на завршетку прошлог чланка изјавио да. бих желео да се у својим закључцима преварим, ја. морам да задржим право да ово не буде моја последња реч у овоме питању.

Београд. 2317 -1907.

данас

Д. Божић.

О значају друмова ненад и сад.

" (продужење).

Појамно је да су друмови могли добити значај и | важност за јаван саобрачај под условом да и возна |

средства буду усавршена.

Као што је познато најпримитивнији начин путовања то је пешачење а најпростији начин преноса товара с места на место, јесте, да сам човек на својим плећима или на глави носи товар. И доиста по некултурним колонијама по централној Африци и данас се на описан начин врши и једно и друго. На вишем. ступњу културе човек већ упреже домаће животиње, коња и вола да носе товаре. Е

Употреба кола показује већ сразмерно врло висок ступањ културе и јавља се код културних народа старог века врло давно. Доказано је да су Египћани имали кола на 2000 година пре Христа. Зна се да су

се египатски ратници око 1300 год. пре Христа борили; на двоколицама која су имала точкове на шест паоца што показује да је у то доба вештина грађење кола била достигла већ велики ступањ савршенства. Колски трап био је чврсто спојен с осовином колском и на њему чврсто притврђена руда. На предњем крају руде утврђен је јарам с јастуцима за коње. <

А за теглење товара употребљавали су кола на четири точка с пуним плочастим точковима. Кола су удешена била за воловску запрегу.

Кола на четири точка врло су ретко употребљавали за религиозне циљеве.

Асирци, Јевреји и Феничани подражали су египатска кола, али су постулно и усавршавали детаље конструкције. Тако Асирци око 1200: год. пре Христа имађаху већ кола с точков ма на паоце као и данас.