Српски технички лист

— 155 —

„Двоколица су код свију старих народа била удешена тако, да је трап чврсто утврбен на осовини; што је у 'осталом и данас махом остало. Е Мет 185

и Грци суградили сасвим слична убојна кола. У прво херојско доба, по свој прилици због брдовитог земљишта Грчке и због недостатка путова, употребљавали кола. Али су већ кола грчких јунака и

лакша и елегантнија, но асирска и египатска. Сем тога.

кола су употребљавали и за религиозне свечаности.

Вожња колима, код Грка, важила је као знак разњежености зато су се Грци нерадо возили колима, па су чак и женскињу тореткс допуштали.И Грци су за "пренос товара имали кола на четири точка.

Персијанци су градили врло јака кола с многим украсима. Они су изнашлииу борби употребили кола 'са срповима на осовини као врло опасно оружје.

„Римљани су употребљавали кола за трке, за путнички саобраћај и за преноб товара. Убојних кола нису имали. |

За трке служила су кола на два точка позната

под именом Сптлеша, удешена за једну особу а сли-

чна грчким убојним колима. Кола су ова имала сниске точкове, широк колосек и била су врло лака. Путничка кола и кола за терет имала су по четири точка а било је нарочито за товаре и двоколица. Горњи строј кола био је врло разнолик. Тако су била откривена путничка кола у која се улазило с пред и позната под именом С1апшћ.

Грци су ретко.

Еззе шп (британска кола) служила су за варошки саобраћај и за околину. Улаз на стражњем делу. Непокривена. За исту потребу служила су и кола грађена па моделу кола из Галије. Назвали су их Согталав,

"Ова су била покривена.

Сем тога, било је покривених кола Сагрепит и свечаних покривених. Сатовзе на четири точка. Матро-

'не су за своју вожњу а а кола позната под

именом РЛепит.

Обична путничка кола Вћеда налик су била на данашњу руску кибитку га богаташка путничка кола била су слична турској араби.

У Немачкој су кола била заостала од номадског живота, јер су и Немци као и Сармати живели на колима. (Ово тврди за Сармате још Тацид.

Као што се из овог прегледа види, у старом веку кола нису имала онај значај какав данас имају нити овако многоструку употребу као данас. | |

Путовало се махом пешице или на коњима.

За римско Доба бивало је врло често да су чиновнике премештали из једне покрајине царства у другу и то врло далеко н, пр. из Галије у Балканске покрајине. Тада су чиновници путовали махом колима и преносили свој пртљаг.

Иначе су приватни људи путовали у друштву колима или на коњима или пешице сваки према свом стању. | .

По околини Рима јатомице су путовали пешке учитељи и глумци гладиатори и т. д.

(наставиће се)

КО АН И ИН ЈЕ.

Нова тарифа за путнике на италијанским – железницама. И је организација италијанских железница недовољна са многих тачака. гледишта, и покрај тога што се и према данашњим приликама саобраћај врши ипак су талијанске железнице

ако

са многим тегобама, тпривеле у живот једну нову тарифу, по свој прилици „зато, да се умножи број путника.

ниси

Напољ 884 км.112.80 |67.80 |79.00 |44.70 |51.30 |28.55

|Модана—Брин-

дизи _ 1190 км.150.88 |76.50 |106,30 |50.60 |69.05 |32.30

У исто време решено је, да се и експрес возови могу употребљавати без доплате. Карте вреде оно-

лико дана колико стотина кикометара пут износи са

извесним правима за задржавање уз пут. Тарифа за пртљаг комбинована је од прилике

по истој основици. Као што се види, нова тарифа је веома ниска

она је дифиреецијална и опада по километру што је

дуже путовање, тако се плаћа по километару.

Класа а И пара | пара | пара Турин—Рим око 9 297 1 3и0 Милано—Напољ |, КУБИ 5 Ој 352 Модана — Бриндизи , 6:58 1=4.35 2,8

Ради упоређења наводимо, да се на срп. држ. железницама плаћа на прузи Београд—Пирот, (316.4 км.) тарифски 320 километара, за брзе возове.

43.20 дин. [ _ класа по километру 13,5 пара

28.807 "И "1 класа по - 9,0 пара

19.20 ,„ 11 класа по = 6.0 пара за локакне и мешовите возове плаћа се по километру

1 – класа 9 пара