Српски технички лист

— 906 —

и на далекој већој дубини и под вишим воденим при: тиском, наводим пример са београдског водовода, где је три изради бунара бр. 5. утврђено, да се тиња спушта за 18. м, у дубину, па је слој са дна исто тако мек као и слој у почетку и ако је вековима издржао при великом водостању притисак воденог стуба

Саве 22. м. висок, Земљиште врло слабе чврстине може се наћи

и испод слоја компактне стене и за то се по правилу испитује приликом сондирања, да ли је тај слој стене довољно јак, да носи грађевину или није, па прети опасност да ће препули, и услец слабе подлоге под њим довести у питање грађевину. Па кад је такав случај испод слоја стене, какви би то разлози били да не може бити и испод слоја шљунка.

Што св тиче импрегнисања шљунка у овакав слој као што је у Сталаћу, не тврдим да је немогуће. Могуће да је тај слој био далеко јачи, па се постелено шљунком импрегнише, а из овога га вода испира. Г. Божић би хтео ваљда, да ту импрегнацију доврше стубови сталаћског моста

Замера ми што нисам навео разлоге којима бих оправдао решење Дирекције, да се мост не фундира на шљунку и вели да знам „да је слој шљунка или крупнозрног песка од 3— 4 м. дебљине у стању да носи и најтеже грађевине,“ Циљ мога пређашњег писања а и сада је г. Божићу, да вас убедим, ако сте у опште вољни да чујете разпоге — да је сондгжа у Сталаћу вршена савесно и да је исправна, а како „сам се накнадно известио, да ће и нормална пруга проћи на истом месту, где је првобитно пројектована уска пруга и где смо избушили 4—-6 рупа — то је она и потпуна. Ове осталд па и разлози због којих не треба мост на шљунку фундирати је друга ствар. После ваше: објашњења о Консолидацији корита Мораве на месту где ће се мост подићи, могао је сваки доћи до уверења, да мост баш не треба на шљунку фундирати. Јер кад је у стању свака велика вода, да по читав метар висок слој у том кориту однесе, онда је његово консолидовање врло сумњиво.

Г. Божић вели »да е на основу детаљних скица (појмови детаљ и: скица се прилично искључују) израдио предмер (предрачун не помиње) и упоређујући добивену цену са коштањем већег броја на сличну дубину фундираних великих мостова на страни, нашао да ће вишак за израду сталаћског моста, па било да се фундирање врши пнеуматички или на бунарима. приближно (пре сте категорички тврдили) онда ми утрам-

изнети 200.000 дин.“ ако му то не верујем, пљава писаљку у шаке па да рачунам. Не верујем вам г. Божићу. Пре свега тај вишак неће бити подједнак „па ма се фундирање извршило

племуатички или на бунарима.“ Позната је ствар да је фундирање на бунарима ч сто подесније и јевтиније него и фундирање са оплатом, разуме се на исту дубину, а од фундирања пнеуматичког, где ово заме-

нити може редовно је јевтиније. Узима ве да коштање једног куб. мет. темеља фундираног на бунаре за дубине 10—15 м. кошта 60—70 дин. док са компримованим ваздухом на исту дубину, један куб. мет. под повољним околностима кошта око 100 дин. а под неповољним околностима око 150 до 180 дин; те би “" под претпоставком да је та ваша сума за фундирање са компримованим ваздухом тачна — требала ла буде преполовљена у случају фундирања са бунарима, које се комотно могло у Сталаћу применити. Израда сва три стуба уступљена је страној фирми за суму од 400.000 дин. Тешко је замислити, да би се та цена препоповила, кад би мост место пнеуматичког фундирања, био фундиран са оплатом и загатом и ако је стопа темеља у првом случају нижа,

га већ и да не говорим о тешкоћама које би при

фундацији са оплатом наступиле у шљунковитом и песковитом кориту реке Мораве.

Велите, да вас питања о создажи и саставу коре земљине интересују већ више од десетак година и да су вам позната факта, да се у басенима речним испод дилувијалног и алувијалног наноса шљунка, налази слој компактне уме, а испод ове шљунак са артерском водом, а не стена као што сам ја погрешно мислио. О овоме не вреди много говорити јер ваљда и Ви г. Божићу не верујете озбиљно да су то нарочита факта до којих сте ви дошли десетогодишњом студијом. Друга факта опет говоре, да је састав басена речних исто тако променљив, као што су променљиве и формације земљине коре. И док се у басенима речним: на неким местима може наћи компактна ума, дотле опет на плругим местима те уме нема, или је пробивена слојевима еруптивних и седиментарних стена, па се после алувијалног наноса на те стене наилази. У опште узев постанак компактне уме таложењем распаднутих делова · стена које садрже много фелдпата условљен је би о тиме, да ли је ммало могућности да то таложење и настане. На местима где су речни басени врло широки, таложење је могло наступити услед смањене брзине, али у клисурама и у опште где је корито стешњено, тога таложења. не само што није могло бити, већ су и примарни слојеви одношени. Према томе шта ће се и на ком месту речног басена наћи, чисто је локална ствар.

Ослањање на неке уображене сличне геолошке прилике између обала р. Равине и Ј. Мораве на ушћу, и отуда извођење закључака о слојевима на месту где ће се мост подићи, — далеко је слабије вредности од закључака, који су потекли на основу извршене сондаже на том месту, — па ма то ослањање бази-

_рало и на десето-годишњим студијама коре земљине.

16. Маја 1907, г. Зајечар П. Караџић