Српски технички лист

— 92

се могло ићи у Бијело Поље, у Будимље, Плевље, Оногонт и Скадар. у

Друм од јадранског приморја ка Призрену служио је за везу с рудницима и златним тржиштима Орпских Земаља. Друм је водио од Св. Орђа на Бојани преко Скадра, Дана, Св. Спаса на Дриму у Призрен. Служио је за везу с Баром и Улцињом. ;

Друм Котор, Оногонт, Плевље, Пожега по свој прилици још стари римски. Од Пожеге водио је друм долином Скрапежа па на Дрину ка Митровици на Сави. Сем тога било је од Пожеге још три друма: један преко Чачка Рудника и Барајева у Београд; други низ Мораву а трећи преко Маљена ка Ваљеву.

Друм; Опљет, Клис, Сињ, Хливно, Купреш, Прусац. — Ту у Прусцу била је раскрсница четири знатна друма: Босанског, овог из Опљета, друма из долине Ламвине и из околине реке Босне (преко Фојнице.) Од Спљета водио је још један пут преко Дувног Поља ка граду Призрену у долини Раме. А одатле преко Вратне Горе и изворног предела Неретвице у руднике фојничке и крешевске.

Друм Аквилеја, — Ливанско поље Дувно поље, Невесињско поље, Гацко поље, Оногонт (Никшић) Скадар.

Друм Уја Еелаџа који води од Драча на Солун и Цариград поменут је кад је било говора о римским путовима. он је служио као наставак овог приморског пута и као веза између Јадранског приморја и Цариграда. Друм Осек— Митровица-—Београд то је стари римски.

Цариградски Друм: Београд, Гроцка, Омедерево, Браничево, Равно, Ражањ, Бован, Липовац. Ниш, Мокро, Пирот, Драгоман, Софија и т. д.

Босански друм: Љубљана, Метљика, Кључ, Прусац, Сарајево, Вишеград, Добрун, Нови Пазар, Приштина и Скопље.

Београдски друм: Београд, Рудник, Борач, Жича, Маглич, Студеница, Долина Рашке, Пећ, Дечане, Ђаковица и Призрен.

Смедеревски Друм: Смедерево, Некудим, вац, Приштина.

Круше-

Друм долином Босне.

Друм долином Дрине.

То су главнији друмови кроз српске земље у средњем веку. С једне стране сировинг из Српских земаља

(Наста

9.

29 о

а с друге стране производи запада преношени су по тим зрумовима караванима. Транспорт су вршили поносници (данашњи шпедитери) за које се помкње да су понеки имали по 300 товарних коња.

Срби су слали за Запад: Говеда, овце, свиње, сирове коже овче, волујске и јагњеће даље од дивљачи; катран, жито; најзад сребро и восак и свилена буба. Дакле без мало све оно што Србија и данас извози у западну Европу. |

Увозило се: Со, тканине, оружје, сребрни и златни накити итд, ј

Према начину транспорта може се готово поуздано тврдити да су Срби сразмерно врло мало или ни мало нису урадили на изради горњег строја друмова. Чак нису оправљани ни стари римски путови како треба Јер да је било доброг горњег строја по друмовима, да је траса друмова била подесна транспорт би се вршио већином колима а не товарним коњима.

Наши су стари витезови по свој прилици јашили на коњима по блатавим друмовима. У опште и ланас

наш народ има особит појам о путу.

Код народа је пут и оно где нема горњег строја али где се може пешице или на коњу проћи без препреке и зато ће под појам пута наш сељак разумети и читаву планину која није како год заузета приватним лицама те нема ограда или каквих препрека.

Има истина две три речи у старим српским споменицима према којима би се можда могло судити да. је било и добрих друмова у правом смислу (колници) али какав је горњи строј њихов; какво је извршење и одржавање о томе нема помена.

Данас се друмови просецају махом долинама да се повезују плодне жупе и насељена места што непосреднијом везом. Али је у старо доба па и у средњем веку било друкчије. Изгледа да се гледало да се што

. пре дохвати планине и висова како би се доспело у изворски предео река те да се избегну мостови и пропусти за чију израду треба много веће вештине и много више радне снаге но за остали део друма. Те вештачке грађевине може да врши само држава, централна власт а омање друштвене јединице нису за то довољно јаке ни у погледу на радну снагу нити на финансијску моћ. Зато је и траса тих старих планинских друмова била са стрмим успонима и падовима и што могућно краћа.

виће се).

БЕЛЕШНЕ

Грчке железнице у 1906 г. Железничка мрежа краљевине Грчке није стварно ништа повећата у 1906. год. Постојеће линије: Атина—Пиреја са електрич-

ном вучом, пелопонска, атичка и тесалиска са сталним рашћењем њихових прихода. 'показују општи напредак земље. Важна линија. Пиреја— Лариса ради се