Српски технички лист

— #30 —

_ Хонструкција и поправка железничких Крибиха.

При полагању шина у колосеку у кривили, шине се савијају по некој кривој линији тако да је она врло приближна кругу а за меру кривине служи тетива и стрела лука. Из таквих елемената састављена кривине великог централног угла контролише се обично емпирички мерењем стрелице и тетиве али је тај метод недовољно тачан и нарочито за колосеке по којима јуре брзи возови тако поломен колосек није добар. —

У листу Лефзсћтере дез Уегетпев Чеп асћег Ејвепђаћптуегтафипсеп од 1 маја о. г. износи Непђасћ методу која је и лака за примену и сразмерно врло тачна.

Приближна за праксу тачна еквација круга у односу на тангенту као апцисну осу гласи:

5 ; у об) даље је х“" + у: = са 2 ЕК где нам с преставља тетиву између тачке нула и тачке х, у. Према томе ако онамо дужину с и полупредник

· кривине КБ онда можемо срачунати и дужину х, и у,. —

Замислимо тетиву с продужену за дуж х, тако да управна на крају одсеца на луку опет тетиву равну

" с па ће бити сад: приближна еквација круга у односу

на сечицу као апцисну осу:

2 | : у, == -_- а при том је опет

К ха + у, == СВ те се и х8 и уг могу одредити из познатих количина ВЊ и С. —

Обично се при обележавању железничких кривина узима стална дужина тетива (или лука јер се те дужине малв разликују) и то 10. м. Па како су полупречници кривина код нориалних желез. пруга махом између 2000 и 200 метара то и дужине хо вараирају између 9,999 и 9,987 мет., а дужине уг исмеђу 0,50 и 0,05 м.

Може се дакде без величе грешке узети да су дужи х, приличио сгалне за једнаке дужиие лука ма коликог практички употребљивог полупречника кривине. На основи „ове теорије Непђасћ је конструисао просту справу за верификацију кривина у колосецима нормалних пруга.

Он има двостррку челичну пантљику од 10 м. На нули на 10 и 20-том метру има по једна алка а на 20-том метру сем тога још један крак под правим углом. На том краку су одмерене и уписане дужи у за сваки полупречник кривине, а на крају тог крака је алка за затезање.

Рад с том справом је овакав:

Кад имамо да обележимо на терему или да ве. рификујемо какви кривину полупречника Е онда се најпре н.рочита казаљка на краку налити тако да одсеца дуж у, која том полупречнику одговара. Кроз апке на нули и иа десетом. метру продену се мочице за затезање. Затим се тако захваћена дуж положи у правац цирке али тако да десети метар падне на почетак кривине. Сад се кроз алку на двадесетом метру продене трећа мочица и паитлична мера затегне у правцу дирке, казаљка на краку тад ће пасти тачно на кривину и ту тачку треба обележити.

Затим се казаљка помери на дуж у, која одговара опет том полупаечнику. Цела се справа измечти тако да нула пада иа додирну тачку, десети метар на

„мало час одређену, 20-ти Метар на продужењу ове

тетиве и казаљка на краку у, одредиће трећу тачку. Помоћу друге и треће тачке ради се. Као и помоћу прве и друге (прва је додирна) итд,

Верификовање по шини лакше је: Алка на нули и на десетом метру треба да легну на шину па ће казаљку на краку удешена према дотичном полупречнику крбвине морати пасти на шину, ако је кривина тачно обележена. — |

Да бисмо избегли слике ми смо се овде послужили мало опширнијим описом али мислимо да ће сваки енжењер врло лако сам нацртати слику целог рада као и слику потребну за верификацију основних математичких образаца који су овде у почетку употребљени, Ј. —

РБ ЕОГЕ ЕВО

Регулисање река у Румунији. Румунско Министарство Грађевина у ЊВукурешту распивало је лицитацију за регулисање друге деонице реке „Зисвауе“, које се протеже дуж аустриско-румунске границе од км. 1327 до км. 4250. Предрачунска је стума 298000.—- дин.. Шта је са нашим регулисањем река>. У

Вијадукт од армираног бетона. У езсћтопа-у Пенсилванији израђен је у армираном бетону један железнич-

ки вијадукт од 840.— м. дужине. Вијадукт је наме-

њен саобраћају возова од 67.5 |. бруто тежине, Вагони имају четири покретне осовине, чија одстојања, износе 10.— м.

У растојањима од 7 до 920.— м, по два коса стуба образују једно мостно седло. Стубови су међусобно нагнути под углом од 209 и у горњем крају везати по једном јаком попречном пречагом од 2. м. дужине. Стопала стубова почивају на плочама израђеним од армираног бетона; њихове димензије одређене