Српски технички лист
— 238 —
Затим је темељ у оплати избагерован: још за 4,5 ме. тера дубине до слоја шљунка и песка. па је цело дно покривено постељом од бетона дебелом 4,00 м. чија је горња површина брижљиво изравната. Бетон је спуштан кроз воду у сандуцима са покретним дном. На ову постељу спуштен је један цилиндар од гвозденог лима,. пречника 9,00 а висине 6,00 м., који је конструисан и доведен до места на пловној скели са. које је помоћу дизалица спуштен до бетонске плоче,
Простор између овога цилиндра и оплате испуњен је, опет под водом, бетоном а изнад мале воде израђен бетона прави стуб, а само Кад је све бето-
је такође од набијеног "спољна облога озидана је каменом. нирање довршено исцрпљена је вода из средњег цилиндра и приступило се изради правог фундамента за вретено, на коме се окреће цела конструкција. Изнутра је поношо израђен зид од мрснијег бегона дебљине 1,00 им. а метално лежиште за вретено учвршћено је на зиду од гранитних тесан ка, који су опкољени бетоном. Средњи и обални стубови фундирани су на ши. повима побивеним у рововима који су претходно избагеровани. Шипови, чији врхови залазе у шључак за 2,00 метра сасечени су под водом до коте, која је за 2,00 м. виша од дна средњег стуба, а затим је изручиван бетон опет помоћу сандука са покретним дном. Напо-
слетку на овом фундаменту извршени су стубови од набијеног бетона, обложени с поља пресованом циглом а на узводном и низводном делу стубова тесаним каменом. Шипови имају пречник 35—45 сантиметара а за сваки од њих узето је оптерећење од 35—45 тони.
"Како су средњи стубови врло танки (око 2,00 мет.) шипо-
ви су морали бити побивени готово непосредно један уз други: Овај пример показује како се и за мостовске конструкције огромне тежине могу стубови фундирати на шљунку помоћу шипова и бетоне.
Механизам за покретање целог моста смештен је у комори стуба. Снагу даје мотор са компримованим ваздухом јачине 37. коњских снага. Окретање моста за 90% траје 75. секун и, а за укупно отварање и затварање моста потребно је четири и по минуте.
Оба спрата горњега строја конструисани су од гвожђа. Горњи спрат који ширину 16,20 мет. а доњи 14,90 м., на две пешачке стазе са. стране и калдрмисану улицу од 7. М. ширине. Чиста висина улице за кола износи 4,50 мет. Пешачке стазе патосане су плочама од армираног бетона.
Фундирање је отпочето маја 1902. год. а после две године, у мају 1904. год. мост је потпуно довршен и предат саобраћају.
Ссетјв су. о 13928.
носи четири колосека има
што је раздељено
Д. Б.
Грађевинске кауције.
До сада се није тачно знало, које се' вредеће хартије могу примати за грађевинске кауције. Да би то питање регулисао Господин Министар Грађевина издао је свима грађевинским одељцима овај распис:
У тач. 2. општих услова, по којима ће се држати лицитације, предвиђена је грађевинска кауција и у државним хартијама од вредности илиу хартијама за које држава јамчи, или се по особеним законима узимају у кауцију. Ове хартије од вредности јесу:
1. Уједињени 497. зајам по номиналној вредн сти;
2. лутријски 2 лозови, по номиналној вредности; 3. дувански лозови, по номиналној вредности;
4. акције Народне Банке, по номиналној вредности; и
5. удеонице ужичке ткачке радионице, по уплаћеној вредности;
6. акције кланичне пруге, по уплаћеној
ности;
вред-
7. акције Извозне Банке, по уплаћеној вредности; , |
8. акције српског бродарског друштва по 54 уплаћене вредности.
Овим се допуњује тач. 2 услова
По пријему овог расписа грађевински одељак примаће у кауцију само ове напред побројане хартије од вредности; сам распис свом персоналу саопштиће, па о томе као и о пријему. да моје министарство извести. |
Бр. 5099. 9. јула 1907. год. у Београду. Министар Грађевина Ј. 1! Јовановић
Радо саопштавамо овај распис, пошто вићина в ~ ших читалаца има посла са кауцијама, било да их прима, било да их даје.