Српски технички лист

— 255 —

Исушавање влажних станова.

Да неупотребљиви влажни станови постану опет | употребљиви није довољно да се спољне површине | зидова обложе асфалтном хартијом или, да се изврши тако звано непробојно премазивање, јер влага ипак остаје у зиду и опет се убрзо појавии на површини. | Станови ипак остају влажни тако, да се то чак и на | први поглед примећује, те свако бежи од таквога и из таквога стана, јер,. сваки увиђаван и паметан ч0век на првоме месту тражи да мује стан сув и здрав. | С тога не треба тежити да се зло прикрије недовољним срествима, но да се радикално печи и излечи.

Ово се пак може постићи само тако, ако се влажни зидови заиста исуше, а за то је најбоље познато срество ваздух, те с тога у озбиљно питање могу доћи само таква срества, код којих се за исушавање употребљује дејство ваздуха.

У већини случајева не може се очекивати, да се зидови потпуно исуше, зато се у главноме тежи, да су бар спољне површине суве и да стан буде у колико је могуће сувљи.

Заиста је тешко решити питање о исушавању влажних зграда. У томе питању у најновије време појављује се једно ново срество, а то је тако названи „Космос,“ којим се постиже то, да просторије за становање (или друге какве,) буду суве а влажним зидовима дата је могућност, да се и даље суше док потпуно не изгубе своју влагу.

Космос је израђен од тврде асфалтисане хартије;

која је таласасто (под оштрим угловима) испревијана.

тако, да труба такве хартије изгледа као да су уњој урезани жлебови, који су на површини ужи а удну шири А“ 1_ Ова хартија прикује се на влажне зидове и споља малтерише. Малтер се згодно држи у жлебовима и не може лако да отпадне, а поред самога зида остају вертикални и хоризонтални каналићи, у које улази споља ваздух при дну грађевине а излази при врху или у димњак или у какву другу цев за вентилисање. На овај начин ствара се поред влажних зидова непрекидно кретање ваздуха, који собом односи влагу, а унутарње су просторије суве, јер су изоловане асфалтисаном хартијом.

Овим среством дакле постигне се двогуба корист. Прво добијају се одмах суви станови, а друго, влага се не затвара изолујућим срествима, да ту и даље остане него се клони из зидова напоље.

Сем овога, употребом ове асвалтисане хартије „Космос“ ублажава се врућина и хладноћа, спречава се трулење и развијање гљива и ублажава се звук.

Ако неко од читалаца жели тачније податке о овоме начину лечења зграда од влаге треба да се обрате фабрици

А. У. Апдегласћ Вепе] ап Вћејл или Апу (Раз де Кајаз5) од које ће добити брошире и детаљна обавештења. за фћеђап А, Ћ,

ВВ РЕШЕ

Однос између каквоће портланд цимента и густине његове, Још постоји обичај да се одређује густина портланд цемента и да се према њој суди и о доброти. Званично публиковани услови за набавке цемента (Вабећ Запдат. Зресћеаћоп еп Сетепф) придаје томе врло велику важност.

Г. р. Вишег проучавао је ово питање и резултате снојих проучавања саопштио је у Јпзфбтисбоп ог СјуЏ Кпрелевега. Ово доноси Епсепевмпев укратко. —

Аутор је дошао до ових резултата

1). Густинани у колико не зависи од степена печења

2). Густина цемента зависи од тог да ли је скора" шњи или не и од тога како је очуван до тренутка каода му се густина одређује. Ови услови имају уплива на количину воде и угљен диоксида што је цемент апсорбавао, а то чини да му густина варпира. |

3). Густина може имати вредности нвке за одреАбу извесних промона или иримеса страних материја.

4.) Кад знамо колика је густина материјала из ког је цемент печен и количину воде и угљен диоксида, може се, помоћу једне формуле, коју је склопио г. Вибјег

одредити и густина самог цемента. Грешке које се добију радећи на тај начин, сасвим су истог реда каои грешке које се добију непосредним мерењем густине по методама које су за то у најчешћој примени.

ја

Једна велика железничка катастрофа, која је однела од дваестине људских жртава, десила се ових дана — у прошлу недељу у подне — код Анжера на државној француској железници.

Путнички воз који се у 1114 сати пре подне кренуо из Анжера за Поатијер, наилазио је после неколико минута на мост преко Лоаре чији је патос био на горњем појасу носача. За десетак метара пред мостом искочи из шина локомотива ин по праговима натрчи на мост, удари у ограду и преко моста сурва се у реку. За локомотивом свали се у реку: тендер, фургон и једна путничка кола грећг класе са 40 радника који су се хтели корастити слободним празничним даном да учине излет у околину. Остали вагони на срећу откину се од првих и зауставе се на путу.