Српски технички лист

— 258 ——

нин српски који је свршио технички факултет Велике Школе у Београду, или коју техничку школу истога ранга на страни и сваки Србин са истим квалификацијама који стално живи у Србији, ма и не био држављанин српски. Мислимо да није потребно доказивати да овакав сепаратизам ни уколико није потребан једном чисто културном Удружењу као што је наше Удружење. Ни за једну се групу наука не може рећи да је толико интернационална колико за групу техничких наука,

ни једна група образованих људи не дела у |

толикој мери на ширењу културе, њених напредака и проналазака и на обарању граница и довођењу народа у што тешњу везу и саобраћај, као што то раде људи са техничким образовањем. С тога, дакле, наше Удружење мора примити у своју средину све инжењере и архитекте, без обзира на народност и домовину, који добровољно зажеле да постану редовни чланови нашег Удружења, и да га својим радом потпомогну — а таквих људи има данас и у Србији и ван ње.

У осталом ово не би била никаква новина што би и странци могли бити чланови инжењерског удружења. Готово већина инжењерских удружења на страни имају сличне одредбе у својим статутима. Осим тога јасна је ствар да Удружење Српских Инжењера и Архитекта ни у ком случају не може имати штете од оваквих чланова, већ само користи, пошто нема бојазни да ће српски инжењери и архитекти остати у мањини према странцима.

Првобитни Устав Удружења предвиђао је и ванредне чланове, међутим права и дужност ових чланова нису била обележена ни једном речју. С тога је вероватно при једној доцнијој измени Устава изостављено да Удружење може имати и ванредних чланова. У садашњем предлогу за измену Устава предвиђа се понова, да људи који су свршили какву средњу техничку школу могу постати ванредни чланови Удружења, који ће са једним малим ограничењем имати иста права као и редовни чланови. Према новом пројекту закона у уређењу Министарства Грађевина мораће се и код нас установити средња техничка школа која ће спремати за државну и приватну службу помоћно техничко особље, грађевинске надзорнике и т.д. Поред тога имамо у Србији велики број геометра, за тим људи који су слушали предавања на техничким великим школама али нису апсолвирали и т. д. који се баве, међутим, тех-

ничким пословима, с тога сматрамо да Удружење неће погрешити ако и те људе буде прикупљало у своју средину и ако буде радило на њиховом стручном, моралном и материјалном унапређењу пошто и они очигледно чине и чиниће у будуће један део техничке струке у Србији,

Једна од важних измена учињена је у чл. 29. и 30. садашњег Устава. Управнни Одбор до сада је баран на две године и по истеку тога рока бирана је нова Управа _Јесто пута са свим нови људи — теу раду Управног Одбора није могло бити континуитета, који је неопходно потребан, ако се жели да послови Удружења напредују. Према предложеној измени од девет чланова Управног Одбора, изабраних на првом главном скупу, одступиће идуће године потпредседник и четири члана, а на њихово место изабраће се други, а за тим п) истеку још једне године одступа и председник и заостала три члана, те на тај начин у Управном Одбору има стално најмање по четири стара члана, који ће бити боље познати са током послова у Удружењу.

Стари члан 75. Устава, који је захтевао да за измену појединих чланова Устава мора на главном скупу бити присутно бар У» реДдовних чланова модификован је у толико, што се тражи да је присутна само апсолутна већина чланова, те ће на тај начин лакше бити извршити потребне измене, ако се за то укаже потреба.

И у прописима за буџетирање Удружења мораће се учинити извесне измене. Управни Одбор је за сада предложио да се основном капиталу на крају године имају придодати и сви суфицити, који би се појавили у буџету, а да с друге стране главни скуп може овластити управу Удружења да за подмирење евентуалних дефицита може чинити привремене позајмице из основнога капитала.

О мотивима за остале измене говориће се као што смо поменули мало раније, на самоме скупу и стога ћемо ово неколико речи завршити са жељом да се чланови Удружења, бар у будуће заинтересују у јачој мери за друштвене послове и да обилатом посетом заказаног скупа припомогну да се дође до што бољег Устава, како би и Удружење Српских Инжењера и Архитекта што боље и интензивније могло радити на остварењу циљева, које је себи погтавило.