Српски технички лист
— 283 —
За камену наслагу и калдрму предвиђена је еруптивна стена. Кад се узме у обзир да у близини Београда нема добре еруптивне стене у довољној количини, а може се добити кречњак одличног квалитета, онда ја не видим разлоге, због којих је напуштен кречњак, који је предвиђен ранијим предрачунима. ;
__ Степенице у каменој наслази, од тесаног камена сувише су раскошне, кад се узме у обзир да ће ретко које године и то само за кратко време бити ван воде, а мучно ће се и одржати у исправном стању због неминовног слегања трпанца и наслаге, на коју непосредно належу. Е
Предвиђени рок за довршење кратак је и сувише, кад се узме у обзир да се калдрма има градити на новом насипу од 6,5 метл. висине, који би се и на суву знатно слбгао а поред, воде у толико више; с тога је по моме мишљењу целу троугаону призму између калдрме и природне обале просечно до. коте. 72,50 требало извршити од шљунка или отпадака камена а само заосталих 2,5 мет. насипа извршити од земље, или цео
насип и калдму извршити делимице бару року од три године како би се насип постепено слбгао а калдрма задржала своје правилне површине,
Ова |. деоница обезбеђења савске обале уступљена је у израду Грађанској Банци и.
|Ј. Севдићу. Уговор је закључен у половини
априла, али се раду могло приступити тек у другој половини месеца јула пошто је обала, која се обезбеђује, скоро до половине јуна била под водом, те се није могло раније извршити обележавање осовине.
___Послови су отпочели (бегеровањем и бацањем трпанца. Просечна количина која се убацује дневно износи око 500 тад, те ако не буде сметњи, у изгледу'је да се до почетка новембра изврши на целој дужини набацај од трпанца, кога је по предрачуну предвиђено 50000 тв, али по моме мишљењу неће много прећи суму од 40000 те,
· Пријем камена врше на Чукарици и Остружници два инжењера из канализационог одсека и четири одборника а транспорт на градилиште врши се бродовима.
Д. Б.
ОПШТИ УСЛОВИ
Пкехо Уредништву.:
Господине Уредниче,
Српски Технички, Лист још у првим својим бројевима у 1906. год. штампао је пројекат нових услова за уступање у израду јавних грађевина, ајзатим, у неколико узастопних бројева критиковао је исте услове у намерх, да надлежним пре дефинитивног увођења у живот ових нових погодбених услова учине све потребне исправке у интересу саме државе а и предузимача,
Према свему досадањем изгледа да су нашлежни веома мало — готово ни мало, — поклонили пажње тој објективној и озбиљној критици, коју су, како изгледа, писали људи са веома јаким искуством и познавањем наших прилика, јер и поред свега труда који је уложио Српски Технички Лист, услови су из-' рађени, истина нешто бољи од досадањих али ипак, са много недостатака, што неби био случај, да су надлежни обратили ма и најмање пажње (и на критику Срп. Техн. Листа.
1) Уредништво је добило ово писмо од једног _ свога претплатника грађевинара и по обећању _ саопштава га. И друге примедбе, ако их добијемо, ми ћемо такође саопштити. Што се тиче вођења грађевинске књиге, о томе ћемо говорити у једноме од наредних бројева. Ур.
Сада је ствар свршена. Услови су ступили у живот и изгледа да је излишно о њима више говорити, али пошто господин „З-а“ у 32. броју Српског Техничког Листа завршавајући своју објективну и у сваком. поглељу оправдану критику са : „лредузимачи изволите . напред“ то сматрам, да сам дужан одазвати се тако пријатном позиву и послати Вам, Господине Уредниче ово неколико редака, с молбом, да их у лист пустите, да се чује глас једног предузимача па ма то био и „Глас вапијућег у пустињи“.
Намера ми је да говорим само о грађевинској књизи и грађевинском дневнику, пошто је све остале тачке господин „3-а“ детаљно претресао.
Тачка 21. гласи:
„Надзорни инжењер на самом градилишту води о раду дневник и грабевинску књигу, на основу којих се саставља обрачун са предузимачем. Сваку страну са тих књига потписује надзорни инжењер и предизимач.
„Тачне и истините податке за вођење дневника дужан је предузимач свакога дана подносити надзорном инжењеру.
„Податке за грађевинску књегу прикупљају на градилишту узајамно надзорни инжењер и предузимач,
тако да доцније у погледу мера и количина не може бити никаква спора, што важи нарочито за оне делове
грађевине, који се по извршеном раду више не виде.“,