Српски технички лист

— 296 —

Предмет изучавања овом приликом биће специјално посвећен дрвеним стубовима у строју вода ваздушне, линије. Е

Да се за једну ваздушну линију обеси жица на извесну висину над земљом и тиме отклони додир са земљом; да би се избегла друга електрична дејства и несретни случајеви; да се осигура стална и исправна циркулација, потребно је да се жица намести на наро-

чите ослонце. За ту сврху, жица се поставља на но-

саче назване; стубовима, који су, дрвени или гвоздени. Ну, за ову сврху врло често употребљава се и жива гора.1) .

„

1) Ништа простије није било при подизању ваздушних линија у Северо. Америчким државама; они су место стубова употребљавали дрвета засађена дуж друмов» и железничких пруга на растојању од 20 · 30: метара а на висини од 2—8 метра над земљом. Свако овако дрво имало је гвоздени носач са утврђеном пордуланском, стакленом или земљаном глеђанском чашицом, који су били изолатори — штићеници електрицитета. На сваких 500 метара постављали су по један јачи стуб зван „стуб вуче“, са кога се затезао цео овај део жице. На овом стубу налазио се утврђен повећи чекрк, који је служио да да потребну затегнутост жици на целом овом простору. На краћим пра5цима американци су подизали линију од јелових стубова. | У

У Француској, за време првих подизања вавдушних линија, употребљавали су стубове боровеи јелове са дужином од 6—9 метара, импрегнисане сулфатом бакра. Стубове ву 'укопавали за мање дуживнено 1. метар и дуже за 17/2:—2 метра.

Да је у нас вођено ма колико рачуна о прогреву струке и њеном распростирању управа телеграфа могла је још пре толиких година да, луж друмова засади багрен или другу коју врсту дрвета старајући се, да се подигне право и високо и да на њима утврди линију за све крајње станице ЈП-ег реда.

гвоздених стубова;

У случају брзе потребе за везу телеграфом и за време рата употребљују се мањи кочићи, дрвени подупирачи утврђени на сидовима, ограде, мостове итд.

Све ово за сада назваћемо носачима — стубовима. _

Да се жица, коју треба обесити на стуб, одвоји од стуба ставља се једна неспроводљива материја на. звана изолатор — осамљеник.

Овај изолатор наврти се на гвоздени носач или се просто затопи Други крај гвозденог носача утврђен за сами стуб. Тек кад је изолатор утврђен за носач а овај утврђен у стуб повлачи се жица, обвија око чашице —- изолатора или само кроз провлачи 'или се помоћу танке жежене жице притвр. ђује за изолатор.

гипсом.

Из свега овога досад изнетог видимо да су за конструкцију једне ваздушне линије потребни следећи делови:

а) стубови разних облика —- дрвени или гвоздени; 6) косачи за изолаторе;

в) изолатори; '

Гг) гвоздене или бакарне жице — спроводници

електрипитета.

Специјално изучавање стуба.

5. Квадификација стубова. За подизање ваздушне линије, као што смо већ напоменули, потребни су: носачи спроводника — стубови. Стубови су двојаки: дрвени и гвоздени-

У целом свету чешћа је употреба дрвених а ређа

поред тога дрвени су стубови и

| јевтинији и тога ради се више џи употребљују.

У нашем испитивању за сада ћемо се задржати специјално на проучавању дрвених стубова.

Железкички Колосек са једком пругом.

Изгледа да људски дух није задовољан данашњим модерним саобраћајним средствима, него сваким даном тежи, да их што више модификује и усаврши како би била много простија од данашњих, а при том бржа, угодија и јефтинија. |

Најбољи пример прогреса људског генија казује нам покушај дв се конфуишу железнице са једном шином

и неће бити без интереса да и читаоце „Срп. Техн. Листа“ упознамо са описом те нове врсте железница, чији се

први покушаји испали на опште задовољство, .

У „Тесћп. Вппдазећац“ изашао је опис железнице са једном шином система Вгеппаџ, по томе опису саопштавамо и ми читаоцима о тој вовој врсти железница.

Енглез [ош5 Вгеппац конструисао је железницу са једном шином и модел те железнице изнео је Коуа1 Зосјебу-у у Лондону модел је толико велики,да у њега може стати лице од 75 кг. тежине

Принцип, је основана конструкција Бренанове шелезнице, јесте кружно кретање вртешкасто кретање, које у великој размери опажамо при кретању небесних тела.

Техничка примена кружног окретања позната је у најновије време код Шликовог брода са вртешком, која је тако конструјисана на п“менутом принципу да паралише потресе и љуљања брода.

У осталом, вртешка је играла до сада улогу само као куриозитет у физичким кабинетима и као играчка дечија.

Карактеристично је;

на коме

дакле, за нови систем железнице то, да се свака кола сама држе у равнотежи на једној обичној шини, како у миру такону кретању, ма да тежиште њихово лежи око 1 метар изнад шине, и то независно од сваког спољнег утицаја, и као н.пр. дејства јаког ветра.