Српски технички лист
ИЕ
Кад буду прибрани подаци и израђени планови и спискови, онда оног геодету треба стално поставити за п ефа баштинског одељка, да води баштинску књигу и да даје све потребне податке, изводе, обавештења и осталој кад буде ко тражио, и да држи све у тачно, евиденцији.
У Немачкој имају већ драгоценог иску- ·
ства о овој установи и стручникругови су потпуно задовољни. Трошкови око установљења уличног катастра ништавни су према огромним користима, које он даје, и накнаде се брзо уптедом накнадних радова, који гутају грдан новац у варошима где тај катастар не постоји. Ј.
разлика између цеби 00 плобаче
џ цеби од Камеке масе.
Ото Хофман директор немачке фабрике за израду ствари од камене масе у фридрихефелду—-Манхајму, који на томе пољу има великих заслуга, изнео је у часопису за Керамичку индустри[у Тћоп паиз теЛећипа Вега ХМ. МУ. 21 —-једну лепу ·расправу о горњем предмету, коју у изводу доносимо.
Цеви од пловаче имају разнобојни, цигласти па и у ватри постојани, земљасти прелом а удијају Греко 29/, воде,
По нормама Канализацијоне Управе, цеви за канализацију не смеју после лежања у води од 24 часа више воде упити од 2 39/, своје сопствене тежине. Овај начин испитивања нетачан је, јер кад се на овај начин поступи, са добро глазираним цевима, оне и не упијају воду.
Упијање воде испитује се најтачније на овај начин: од цеви, која се испитује, треба узети једно парче величине 10Ж 10 см, које је по ивицама ослобођено глузуре, како би вода могла слободно продирати, Овако узето парче ваља сасушити, одмерити, па ! часу води кувати и свега 24 часа у истој оставити. По том га треба из воде извадити, опет сасушити и измерити. Из добивене разлике између првог и другог мерења израчунава се у“/, упијена количина воде. Ако се проба на упијање воде мора упоредно извршити за разнолику робу, по себи се разуме да комађе мора бити исте ве-
личине и дебљине. Цеви од пловаче изложене киселинама на ниже
означени начин, губе од своје тежине преко 29
Но и такве порозне цеви од иловаче имају по некад затворено сив прелом, сличан прелому код цеви од камене масе. Ово се постизава на тај начин, што се цеви пеку са великим — чађбавим — редукујућим пламеном, те се угљеник у истим задржава и редукује гвожће, које се налази у иловачи. Цеви од иловаче употребљавају се неглазиране за дренажу а глазиране за канализацију.
Да би се цеви од иловаче могле употребити за канализацију, које у том случају спроводе увек мање више киселе течности, оне се морају глазирати, те да на тај начин буде спречено мешање течности из циви са подземном водом. Како пак исте не примају увек сону глазуру, то се глазирају вештачком земљаном глазуром. Како ова тако и сона глазура нису довољно сигурне јер се дешава, да се, бар местимично, покваре
и тако цеви директ изложе продирању каналне теч-
ности. Места, на којима је глазура отпала, упијају нагло
киселину из нечисте воде и на тај начин цев брзо рујинирају. Ако је пак још и спољна глазура бар на једном месту при преносу, намештању или на који други начин отпала, онда ће наступити мешање нвчисте течности из цеви с подземном — бунарском — водом, те се на тај начин ни канализацијом није ништа учинило. Цеви с преломом који упија воде више од 5%, своје тежине нити се сматргју нити се могу сматрати као цеви од камене масе.
Цеви од камене масе имају компактан, жут, мрк плавичасто сив и на други начин обојен, чврст и синтерован (полу стопљен) прелом. Оне морају увек споља и изнутра бити превучене соном глазуром, Прелом им
је ксмпактан и врло мало упија воду. Кад им се скине " глазура киселине им не наносе квара, и зато остају
непробојне за нечисте канализацијоне течности. Цеви, које на горе показани начин упијају највише, ој од своје тежине, сматраће се још као цеви од камене масе. Име им долази од чврстоће и каменасте боје.
Назив; „цеви од стајнгута,“ који се по кад кад на-> лази по стручним књигама и условима за набавку ц.ви погрешан је, јер таквих цеви у трговини и нема.
Испитивање постојаности у киселинама врши се на следећи начин; Истуца се парче цеви па просеје кроз сито, које на 1 см. има 60 рупица. Оно што прође кроз ово сито просеје се на ситу, које на 1смЗ има 120 рупица, па се тек то, што остаје на овом ситу узима за пробу. Овако добивена проба испере се до. бро водом и суши до констатне тежине т. ј. докле год има шта да испари. 100 гр. ове пробе прелију се у
једној платинској шољи са 25 делова конц. сумпорне киселине, 10 делова азотне киселино сцец. теж,. 1,4 и
65 делова воде. Ова се смеша сада кува све док вода и азотна киселина потпуно не испаре а сумпорна киселина јако. не пуши. За тим се пажљиво мешајући разблажи водом, којој је додато 10см азотне киселине спец, т. 1,4. Смеша се сада понова кува, киселина оцеди и водом толико пере, док не престане кисело реагирати. После сушења измери сеи из разлике израчуна губитак у киселинама. Жараењем једне средње пробе пре и после поступања са киселинама одредиће се евентуално заостала влага, која ће се при рачунању узети у обзир. Цези од камене масе га мкан“лизацијону