Српски технички лист

008

Међутим и њих има разнолике Има шупљикавих који се под ударом невероватно брзо распадну у прах а други опет су врло добри (као воденично камење и силикатни кречњаци).

Најзад кречљеци. Њих има најразличитијих особина. Ту спадају све врсте стена почев од »ристалиничних компактних мрамора па све до кречне иловаче. Кречне стене су. сразмерно мале јакоте, ситнеж им се на кишном времену претвори у блато, које је лепљиво; приања за точкове а прашина им је штетна по здравље животиња, Могу се употребити боље у пределима где владају суше'него у пределима где су честе

врсте. их

кише и влага

За израду горњег строја друмова употребљују се и шкриљци и бречије или и вештачко камење као што језгура из високих пећи и згура из ковачница. Шкриљци су утолико бољи уколико имају више силиката у себи.

Има случајева, кад инжењер нема на расположењу материјал једне врсте, но мора да се послужи разноврсним материјалом. То је случај кад смо принуђени да употребимо речни шљунак или кад имамо мек, неиздржљив камен па морамо да домећемо и чврст ка-

мен да бисмо колико толико поправили каквоћу друма. 5 =. Овако мешовит » атеријал може дати и [добар горњи

строј апи је друм махом нераван услед неједнаког О-

једања. Овоме се најбоље помаже кад се употреби што ситније камење. Тада су неравности незнатне.

Потреба спојне грађе Кад се ситно камење на гомилу, онда између појединог камења заостану празнине чија запремина износи готово половину запре-

мине целе гомиле. Ова размера између празнина и запремине камена варира према крупноћи камена и

према томе дали је камење једнолико ила није и уколико је разастирање камена у гомили правилније или није. Запремина празмина опада при слегању и дрмусању. :

1834 године Већаш Пистеих одредио је, запремина међу простора 46%/,; доцније 1879 године у ЕКоје 4ез ропез еф сћапзабез нађено је опитима да запремина тих празнина исноси просечно (650 опита) ако (0,48. кад се гомила ниуколико не слегне.

Кад се камење набаца у какав сандук и дрмусањем унеколико сложи, онда се запремина међу простора сведе на 0, 43, |

Под јаким притиском још се већма смањује за премина празнина и износи 0,30 и мање.

Ови међупростори дају могућности да се камење међу собно помера кад се правац или величина притиска мења, или код се камен под притиском дроби.

Кад вода продре до ових шупљи«ха, она кроз њих прође незадржана и доспева брзо до постеље.

набаца

да је

Најзад, докле год остане камење без споја међу

Утрошак повећава

собног, оно се може под теретом мигољити. механичког рада на овај покрет знатно

отпор при вучи.

би се паралисале незгоде.

Кад се горњи строј друма остави 623 спојне грађе и преда саобраћају, онда ће с почетка бити отпор при вучи знатно велики али“ће се поступро ублажавати. Камење ће се услед удара, притчска, трења и међусобног померања најзкд сложити и сабити. Ситнеж раздробљеног камења попуниће најзад празнине те ће сваки камен добити као неко лежиште у коме ће чврсто лежати. Али је за то потребан. велики механички рад кола. За све време, док' се тај процес сабијања не сврши, сва кола возе се као преко џомба публика је осуђена да се дуго труцка а животиње употребљене за вучу и муче се и губе здравље и ноге. То све је огроман трошак. Треба само замислити, колико рада треба, да се све оно камење што има да попуни празнине самеље у ситно мливо. Опити у Есоје дез рошћа ез ећапзбез показали су, да машина од ! коњске саге за пет сати рада једва са-

' меље 1 килограм камена у ситно мливо, кад ради под

условима сличним онима под којима врше уситњавање кола на друму. Из тога се види копико штете трпи наш народ што мора сам да набија пут насут шљунком и остављен да се утапа колима, Тако је некад било и по другим земљама али се данас тамо више тако не ради. Сад се вештачки додаје спојна грађа и ваљцима врши набијање друма. Овај посао поскупљује грађење друма, јер се ваљањем друма има да постигно двоје: најпре да се камење збије и поједино камење укљешти што чвршће а затим да се спојна грађа утера у међу просторе. Вишак трошкова који отуд произлазе далеко је мањи но што је губитак што га трпи публика ако се ваљак не. употреби.

Спојну грађу треба нарочито бирати. У лежиште од ове спојне грађе има да се уклопи сваки камен тако да се не може померати. Да би се то постигло, треба лежиште једном скалупљено да остане стално, да се не распршти у прах. Ову спојну грађу може да штети или атмосверски уплив или мешавина са ситненом који постаје оједањем друма. Зато се с'тојна грађа бира према клими предела и према камену од ког је горњи строј друма.

У топлим пределима треби употребити лепљиву спојну грађу која се од суше не распада. Оваква грађа

"има недостатак да јој шкода влага, размекша се. Али

у таквим пределима влажно време не траје дуго а суша је напротив стална. За пределе где влада дуготрајна влага подесан је сув песак за спојну грађу. и то песак оштар силикатан.

(С друге опет стране спојна грађа треба да има обрнутог својства оног ситнежа што Даје камен, како Ако камен даје блатав ситнеж онда впојна грађо треба да је сув песак а ако је ситнеж песковит онда спојна грађа треба да је земља

(Наставиће се)