Српски технички лист

БРОЈ 36

~ У РОД

У Београду 9. Септембра 1907. год.

сој

СРПОНИ

__ГЕхХНИЧнИ_ЛИСТ_

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Обезбеђење савске обале у Београду.

Под овим насловом је изашао чланак г. Д. Б. у 33. броју Срп. Тех. Листа (од 19. августа тек. год.) у коме је писац изнео неке податке из планова за обезбеђење савске обале и своје погледе на начин извршења овог посла.

У главном г. Д. Б. у том чланку, поред изнетих података из планова, тврди:

1) да је техничким условима предвиђено = прописано — да минималне димензије камена трпанца морају бити 0:30 мет. у сваком правцу; 2) да је те димензије утврдио општински одбор у заблуди да је снага воде у Сави тако јака, да би односила лакпе камење; 3) да ће услед тога што није прописано бар 10%/, ситнијег камена бити штетних

последица за солидност камене наслаге, КоО- |

јима трпанац има да послужи као ослонац; 4) да је за камену наслагу и калдрму предвиђена еруптивна стена, да ове нема добре и у довољној количини у близини Београда.

Ја сам г. Д. Б. веома захвалан, што ме је утврдио у мом мипљењу, да у ОПШТИН ским пословима влада потпуна дисхармонија између пројектовања и извођења, између услова који се праве пре лицитације и- оних који се дефакто примењују после лицитације, између мишљења која владају код меродавних општинских фактора пре извршења и за време извршења пројеката.

За тренутак хоћу да претпоставим да су сви наводи г. Д. Б. изнети у поменутом чланку апсолутно тачни, и на основу те претпоставке потражићу до којих се закључака мора доћи.

Тех. услови прописују: „Камен трпанац биће од ломљеног камена, постојаног у води, и од такових димензија да га вода не може покренути, најмање димензије камења 0:30 м. у сваком правцу;“ г. Д. Б. тврди да је димензије камена одређивао општински одбор.

Кад се пажљиво расмотри пропис о димензијама трпанца унет у услове и кад се

још прочита на крају тих услова потпис „Отсек за канализацију Ке и пристаниште“, као да је он те услове израдио и тај пропис унео, снда сваки стручан човек мора бити уверен, да је брзина савске воде па дакле и снага, којом ће она на камен деловати, потпуно испитана пре уноџења прописа о димензијама у услове, да је дакле брзина била полазна тачка за одређивање тих димензија. Тим пре је свако морао бити у то убеђен што величина димензија камена, који износи половину целог посла, знатно утиче на цену целог рада, и џто је према томе какве ће се димензије утврдити била у питању за општинску касу сума од 100—300 хиљада динара.

Тако се морало мислити све до појаве · овога чланка г. Д. Б. Али сада ствари изгледају сасвим друкчије. По г. Д. Б. општински одбор присваја право, које припада једино стручном одсеку; он прописује димензије камена без сарадње стручног одсека и стручњака одборника. Ако је тако, онда ствар још горе стоји. Кривица стручног одсека се никако не ублажује кривицом одбора. Стручни одсек је био једини, који ће одбору давати директиву за решавање стручних питања, јер ће он сносити и сву одговорност за евентуалне мане, које би се на послу појавиле, а не одборничка нестручна већина. Ако је стручни одсек био убеђен у штетне последице услед онакве одлуке одборске, и одбор није хтео ни накнадно уважити предлог одсека, онда томе «сдсеку није више било места у општини, а још је мање могао потписати и опште, и специјалне и техничке услове као сгој рад.

Но није само дотле кривица стручног одсека, она се протеже и даље. Зар се за све време поменута погреп ка док су трајале толике лицитације није могла поправити» Зар се најзад није та исправка могла учинити