Српски технички лист

906 =

пре почетка рада, кад је време од половине априла до половине јула било више него довољно да се и веће погрешке поправе2 Зар је најзад. смело да се допусти, да код јасних прописа у условима и јасне одлуке _ суда и одбора, предузимач за све време рада употредљује камен испод прописаних минималних мера»

(То ваљда неће нико ни порицати, пошто се, и писац овог чланка личпо уверио, а о том се је уверио свако ко је бар једанпут рад посматрао.)

Требало је дакле после једне погрешке, да се учине неколике јоши веће и да се посао у пола изради, па да отсек тражи потребно одобрење, ако је само то довољно.

Ако се усвоји и то, што тврди г. Д.Б., да у близини Београда нема добре ни у довољној количини еруптивне стене за камену наслагу и калдрму, онда се само по себи намеће питање: како је стручни одсек раније заједно са одбором расписао лицитацију за израду целог кеа од еруптивне стене, који је посао много већи» Како је комисија, у којој су били стручни чланови г. г. Јован Смедеревац, Јов. П. Севдић и Ст. Вељковић захтевала у свом извештају одбору да се камена наслага, калдрма и сви тесаници израде од еруптивне стенерг Зар они нису знали. има ли или нема у близини Београда добре и довољно еруптивне стенег Они су сем тога морали имати ваљада и каквих јаких оправданих разлога што су предлагали искључиво еруптивну стену, а ако ти разлози нису били оправдани, зашто отсек за канализацију није учинио своју дужностр

До ових се закључака долази усвајајући све наводе г. Д. Б. као тачне.

Ми" љење г. Д. Б. да ће бити штетних последица само услед тога што није прописано и 10%, ситнијег камена, који би имао попунити шупљине између крупнијег камења, било би тачно за рад на суву илии у води, кад би се посао вршио руком и ситним каменом збиља попуњавале заостале шупљине.

Али је код рада где се камен баца у воду испод горње површине за неколико метара употреба таквога камена сумњиве вредности, јер вероватноћа да ће тај камен доћи у шупљине мало је већа од вероватноће, да ће се тај камен задржати на горњим равнијим површинама крупнијег комађа, у ком ће случају бити повод стварању већих шупљина, но што би оне иначе биле. На тај начин се може постићи и супротно дејство ономе, које жели г. Д. Б.

Но баш иако се прими мишљење г. Д. Б. о благотворном дејству ситнијег камена, ипак ја не увиђам разлога да надзорни органи и стручни одсек морају прибегавати повреди прописаних услова и измени, јер техн услови не прописују да сав камен буде димензија (0:30 мет. у сваком правцу, већ су то минималне мере. Ако буде камена прописаних минималних мера 10—15%, а остало крупнији, онда ће ових 10—-15%, у односу према крупнијем камену, играти готово исту

улогу, какву би имао ситнији камен од 00

мет., постигло би се дакле баш оно што жели к. ДОБ: “Но било да се употреби или не употреби 10%, ситнијег камена, слегања ће бити ито знатног слегања. Начин рада, да се само изради трпанац, а тек по довољном слегању да се наставе остали радови, како вели г. Д. Б., био би једино у стању да отклони све штетне последице слегања. Но о томе је сада доцкан говорити, аи што би се говорило не би ишло никоме у прилог.

Испуњавање призме између калдрме и природне обале шљунком или отпацима камена, како мисли г. Д. Б., било би боље и поузданија би се подлога за калдрму добила, али је тај посао много скупљи него да се призма испуњава, земљом, а није неопходно потребно, те га општина не би смела усвојити, пошто јој недостаје срестава ни за извођење неодложно потребних објеката.

8—1Х— 1907. г. Б. М.

ЗАШТО СЕНЕ ПИШЕ

„Седмиченђ | Листњ на Бљлгарското Инженерно · Архитектно Дружество“ у своме 32. броју од 11, авг. 1907. године донео је из пера г.Н.Ш. један чланак под насловом „Зашто не се пишег“ Тај чланак потпуно се 'може грименити и на нас, стога сматрамо за потребно, да га саопштимо нашим читаоцима у следећем преводу:

С највећом пажњом и љубопитством проучавали

смо нашу техничку литературу, не бисмо ли нашли ма и какву малу белешку о извршењу наших грађевинских радова, ако не оних ситних и малих, а оно бар оних велики; грађевинских радова, али узаман. Нигде ни сповца.

Зашто тог Да ли се плашимо да изнесемо на јавност шта су до данас израдили птедузимачи, да не повредимо канцеларијске тајне, или се стидимо да пред јавност изнесемо како је што израђено!

=== шје ас –—и о об а аб <> = о _