Српски технички лист

— 308 —-

Наши се другови у пракси боре и побеђују хиљадама тешкоћа, неприлика и недаћа, па зашто да не поделе с нама то своје сазнање и искуство грдном

муком задобивено, те да се и ми чему више научимо

и тиме поносимо...

Треба да се пише много више!

Зашто се не пише» а

Уредништво. „С. Л.“ штампајући овај чланак признало је иститост и тачност погледа овом примедбом: Исказане мисли колеге Н. Ш. дирнуле су и нас као чланове корпорације, коју с правом окривљује.

И ако је мало оштрије казано, ми ипак примамо с надом, да ће ове мисли отићи куда треба и пробудити успавале духове. На питање „Зашто се не пише“ могло би се одговарати на дугачко и широко, али се ми за сада од тога уздржавамо само с тога, што гајимо наду да ђе бити боље. Нисмо једном тражили сарадњу од наших колега, и ако наш лист не пише онако како би то доликовало једној корпорацији као што је наша, то кривица пада на тај грозни немар, који колега Н. Ш. тако оштро шиба.

Зар није исто као код нас»!

ПА. Д.

Раденичка хигијена и предупређивање несрећних случајева при раду.

Раденичка хигијена добија свакога дана све веЋи значај, отуда је и постала насушна потреба, да се створи закон о фабрикама, који се постепено проши-

ривао, што је и учињено у Немачкој уредбом о раденицима од !. јуна 1891. године; тада су установљене и инспекције за надзиравање раденичких здрав: ствених прилика у целом њиховом обиму и садањој организацији,

Ове инспекције имају за дужност у области раденичке хигијене: 5

[., да испитају и упознаду све опасности и штетна дејства на здравље раденика, која се могу при раду појавити; |

2. да пронађу механичка средства за смањивање а по могућству и уклањање свих ових незгода;

3. да дејствују и вод; бригу, да се усвоје и изведу сви законски прописи за заштиту жавота и здравља раденичког.

Узроци, који нарушавају раденичко здравље могу се у главном поделити у ове групе:

1,, стање радионица;

2. удисање прашине, испарења и гасова;

3. рад са отровним и заразним материјама;

„4. сувишно телесно напрезање; и

5. несрећни случајеви при раду.

Свако зна, какве опасности могу наступити ако раденици нису довољно заштићени од хладноћ, промаје, и влаге; исто су тако опасне и врућине, прашина и сув вазлух у радионицама. Од овога последњег највише страдају раденици који раде на пољу као што су; каменорисци, зидари, дрводеље, лимари и раденици на крововима, дакле раденици на грађевинама, земљаним радовима, железнички и друмски раденици, Често пута веома слаба ограда и најобичнији кров над простором

у коме се ради, као код каменорезаца, могу спречити нај јача и најштетнија дејства непстоде. У већини слу-

~ = Пиро рај 4 и Јо (авио

чајева пак одело мора бити сва и нај јача заштита. Али ни затворени простори често пута нису бољи. Често се пута наилазе радконице дубоко испод земље (улице или дворишта); висина радионица мала је; има влаге, промаје, сунце продире кроз прозоре и пече или има вештачких извора топлоте као што су; стњишта, ложишта и пећи свију врста,

У немачкој државној уредби о раденицима у 5 120. а. чл. 2, има одредба, која гласи:

„Нарочито се има бринути да буде довољно светлости, потребне величине просторија и чист ваздух“; али нема одређених. норма, бројева и обавештења. Трудило се, да се поставе бар минималне границе научних захтева, али се није дошио до утврђених номри, Долазило се до споразума између чиновника за надзор над раденичким прилисама да се за осветлење просторија. узме 025 до 0, 50 мг ловршине прозора на главу а укупно :/5 до Уб површине пода.

За висину радионица прописује грађевинско полицијска уредба најмање 2,80 м али се код нових грађевина узима најмање 300 м.а Код већих просторија 3.50 па и 5,00 м: За поједине радионице и ове су мере разнолико утврђене. На пр. у просторијама за израду цигара. 3,00м, за књиговезнице 3,60 м у заводима за израду огледала 3,50 М и т, д.

Што се тиче количине ваздуха, некоји хигијеничари траже да у свакој радионици буде до 60 м8на главу, али се ова количина ваздуха ретко достиже, У законским прописима наипазимо на захтеве, да у радионицима цигара буде 7м85 ваздуха на главу, за књиговезнице 12-15 м%, а просечно се може узети 15 м8, али се ова количина ваздуха мора јако повећати ако постоји вероват оћа, да ваздух неће остати чист но ће се загађивата као на пр. у млиновима, фабрикама олова, хемијским фабрикама свих врста и другим. Онде пак где нема машина, и где се посао ради седећи, те је и обнављање ваздуха потребно у мањој мери као у кројачким