Српски технички лист

БРОЈ 37

У Београду 16. Септембра 1907. год.

хуш, год.

СРПСНИ

ТЕХНИЧЋИ ЛИС

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Обезбеђење Савске обале у Београду.

У прошлом сам броју, цитирајући у кратко чланак г. Д. Б. из 33. бр. Срп. Тех. Листа, нагласио да димензије камена трпанца није смео утврђивати нико други, већ једино стручних одсек, који је пред собом свакојако имао преглед радова ове врсте у градовима, који су такве радове већ извршили, и постигнуте резултате. А ако се је општински одбор налазио позванији да он решава сам чисто техничка питања, стручни одсек је требао, дужност му је била, да се огради од таквог начина рада и да стави и сву одговорност на терет општинског одбора. Стручни одсек је имао пред собом толика јавна гласила, те је могао обавестити јавност о том акту одборника општине београдске и скидајући са себе моралну и материјалну одговорност која ће проистећи као неминовна последица таквога рада, ако му се није ишло из општине, могао је изводити посао тачно по прописима општих, специјалних и техничких услова прописатих за овај посао.

У таквом би случају одговорност 3' штетне последице погодила одбор, што би и било право, ако су се мешали у непознате им ствари.

Но у сваком случају кад су једни услови утврђени, одобрени и по њима се лицитација одржала и одобрила, те су постали саставни део уговора са предузимачем, дужност је била стручног одсека као и одбора да се придржавају свих прописа тих услова све дотле, до год су они у важности.

Ако се је појавила каква грешка, чије исправљање захтева измену кога прописа из услова, та се је измена могла и требала извршити само надлежним путем, а све дотле, док се учињена измена не сакционише од надлежног тела, ранијем се пропису мора прибављати потпуна важност.

"Стручни одсек је нашао нпр. да треба да се употреби извесна количина ситнијег камена, но што услови дозвољавају. Како је

и услед чега тако позно стручни одсек дошао до таквог закључка, овде је споредна ствар; он је према условима имао право чинити измене, али је те измене морао чинити само правилним путем.

Да се сме употребити ситнији камен но што услови допуштају мора се учинити измена у условима и добити одобрење за употребу ситнијег камена. Али пре измене прописа у условима и добијања потребног одобрења за ту измену, ако се правилно ради, није се смео употребити ниједан ситнији камен од прописаних минималних мера. Е па кад ствар стоји тако, намеће се питање како је и зашто употребљиван од почетка рада па за све време до данас камен у коме је било не 10%,, него и преко 3 Х 10% ситније камена > То је рађено у присуству надзорних општинских органа и одређене комисије.'А

| на основу чега је то рађеног

Ја бих овакав рад још и разумео да у условима нема ослонца да се потребне измене учине.

Чл. 8. услова за израде и набавке гласи:

„1. Поред општих, специјалних и техничких услова меродавни су за обим и начин извршења још и пројекти, цртежи прорачуни и прописи, који се односе на предузети посао. Општина пак задржава право, да нареди све измене, које би се као. потребне показале за време извршења, а предузимач нема права тражити због тих измена какве особене накнаде, осим оне која је уговорена.

9. Ако за ове измене не постоје јединачне цене, раније утврђене, то ће се оне споразумно са предузимачем извршити пре почетка рада. У случају неспоразума у оцени, предузимач је дужан посао да изврши, а цену ће одредити колаудујућа комисија.“

Ево члана прописа који је општини и стручном одсеку давао одрешене руке, да могу још пре почетка рада регулиссти питање