Српски технички лист

— 824 —

ФАБРИНАЦИЈА ДИНАМИТА.

За разбијање стена врло је често економичније

употребити динамит као експлозив и ако је скупљи |

но барут; ион се данас и у нас врло много употребљује не само за разбијање стена, већ и за друге циљеве. Надамо се, да ће наше читаоце занимати ова кратка расправа о фабрикацији динамита, доносимо по Тесћтизеће Рипахећац М 17. тодине.

који од ове

Под именом динамита разумеју се експлозиви, праскаве материје, чији је главни експлозивни састојак нитроглицерин, препарат који је Зођтего пронашао још 1847. године а у техничку употребу увео Кођеј. У почетку, кап се сазнало експлозивно дејство нитротлицерина, нитроглицерин се упобтребљавао у течном

стању. Употреба течног нитроглицерина била је у

толикој мери штетна, да су државе морале забранити његову употребу. Гобелу је испало за руком, да нитротлицерин тако припреми, да му употреба није ниуколико опаснија но употреба обичнсг барута, који је дотле једино био употребљен у техници као експлозив. “Сасвим је случајно био нашто, да зажарена инфузоријска земља Клезејсит — љуштуре изумрлих Рлафоте-а. може да прими у себе много нитроглицерина.

На тај се начин може да спреми пластичан експлозив, који у себи садржи до 82%/, нитроглицерина. Али овај експлозив има економских и других недостатака. Киселгур не суделује у експлозији, према томе је само баласт; а сем тога овако спремљен динамит има непријатну особину да се прозноји. Ако се динамит изложи температути (),% онда нитроглицерин скристалише; а кад се затим отопи на вишој температури, онда опет кизелгур не може да прими у себи сву првобитну количину нитроглицерина. Нитроглицерин тада капље из патрона, а с овим се јављају и све оне незгоде које има примена течног нитроглицерина. Али је Лобел својим неуморним радом и својом досетљивошћу успео, да и ову незгоду отклони: Он се користио проналасцима Вгапсопгој-а Зсћбпђет-а и Вбобссгт-а. Овима је испало за руком, да добију колодијум памук, на тај начин, што су целулозу растворили у азотној киселини (ћезапу). Овај преперат има особину, да се раствара у нигроглицерину и при том прелази у пих“тијасту материју, која и при већим температурним разликама не издваја нитроглицерин.

При том је још и сам коподиум памук такође доста јак експлозив, те ове „праскаве желатине —- како називају ову врсту експлозива, — имају још већу моћ, јер сем тога могу у себе да приме много веће количине нитроглицерина — до 94%/,. У рудницима траже се експлозиви с разноликом снагом и равне брзине палења (бризантности).. Тамо, где се тражи, да у рушевинама по експлозији не буде много ситнежа и прашине, као што је то у каменим и угљеним мајданима, тамо је потребан експлозив, који ће више дислоцирати стену. С тога су били принуђени да и

даље употребљују обичан барут, све док није пошло за руком, да се и динамиту даду сличне особине,

Ово се постиже тиме, што се динамиту додају сагорљиве органске материје, као што су: струготине дрвета, ржано брашно, куркума (жута бојау и т. д. а поред тога још који састојак у коме има доста кисеоника, који се лако одваја у насцентном стању, а то је шалитра“ Ти експлозиви називају се „Гелигнити“ и „Желатин-динамити“ и садрже у себи око 30—60%/« нитроглицерина, 1-—39/,, колодиум памука и потребну количину споредних додатака.

Кад су били испуњени поменути услови, испољила.

се и друга добра важна особина. У::отреби динамита у угљеним мајданима противила се тешкоћа, што се динамит пали на врло високој температури, те се услед тога могу лако запалити експлозивни гасови рудника или и угљени прах сксплодовати. Услед тога је била забрањена употреба динамита у таквим приликама. Па и сам барут при палењу даје јак пламен те се и он није смео употребљавати и по томе није ништа друго остало но да се упдгребе други нитроглицерински препарати или да се ради пијуком и будаком. Међутим, тиме што се смањио проценат нитроглицерина на 10 до 30%/, добивени су експлозиви, који имају непрестано добре особине динамита а поред тога постоји извесна сигурност против случајне експлозије шкодљивих гасова. То су тако звани експлозиви за безбедност. Да ли су доиста подесни овакви екслозиви за употребу испитује се нарочито у за то удешеним просторијама које су испуњене мешавином. ваздуха и мајданскога гаса. У таквим се просторима пале ти експлозиви па ако се при том гас не згпали и не експлодује, онда се одобрава њихова употреба у мајданима где има опасних гасова. Е

Фабрикација динамита дели се према томе у три главна и једно од друго одвојена дела;

1. Фабрикација нитроглицерина.

2. Фабрикација праскавог памука памука.)

(колодиум

3. Фабрикација самог динамита с просторима за справљање споредних састојака.

За фабрикацију нитроглицерина потребан је пре свега чист глицерин од 98—-99 процената, који је од сваких примеса што могуће чистији. Глицерин се добија из дрождине при фабрикацији сапуна, или из дрождине приликом одвајања масти. Врло је често и

фабрикација глицерина засебан одељак фабрике за

експлозиве. Иначе се глицерин добија из нарочитих фабрика. Глицерин се пре употребе филтрише. Зби-

_јеним ваздухом тера се филтровани глицерин у наро-

чит резервоар над радионицом за нитрирање. Из резервоара танко цури глицерин у чабар пун смесе за нитрирање — то је смеса сумпорне и азотне киселине,

Мешање глицерина и смесе за нитрирање потпомаже се збијеним ваздухом, који се протерује кроз смесу. А за одржавање сталне температуре, ока 24%0

235

пи паљиатшно внено варнице