Српски технички лист

— 331 ша

Сталаћски мост нетачни; после првог одговора г. Караџића ја сам био у то уверен, данас пак, ја имам на расположењу и позишшвне доказе за своја тврђења, пошто је један обални стуб Сталаћског моста већ фундиран а кесон средњег стуба спуштен већ скоро до потребне дубине. ;

Премда је г. Караџић у другом свом одговору изнео извесна тврђења и закључке, који су се дали веома лако оборити, ја ипак нисам хтео да будем толико нестрпељив и да му одмах одговорим, знајући да ће се грађењу Сталаћског моста ускоро приступити и да ће тада наш спор бити дефинитивно окончан То је био главни разлог што је овај мој одговор задоцнио скоро читава, четири месеца, јер иначе немам обичај да икоме останем дужан одговора!

Пошто је, као што напоменух, један стуб Сталаћског моста већ фундиран, ја сам у могућности да изнесем факта, која сведоче да су моје претпоставке о категорији терена, који долази одмах испод шљунка код ј. Мораве у Сталаћу биле апсолушно тачне, и да студија геолошких прилика (о којој г. Караџић говори са толико потцењивања) може често довести до

правилнијих закључака него сондажа извршена са не-

довољно обазривости и употребом бургија које не одговарају категорији терена.

Податци о категорији земљишта добивени при откопавању темеља за мост у Сталаћу, које је био тако добар да ми саопшти г. И. Рупелт инжењер фирме Грегерсон, којсј је уступљено извршење моста, показују, да у СОталаћу испод шљунка ме постоји а0с0лутно ни један сантиметар уме, која би била мека као тиња по тврђењу г Караџића и према званичном извештају поднетом Министру Грађевина. На против слој испод шљунка тако је солидне чврстине и моћи ношења да је фирма предложила а Железничка Дирекција по прегледу стручне Комисије одобрила, да се кота темеља подигне за читавих 2,23 метра од пројектоване дубине и постави на коту 122,30 (у колико по сећању могу да срачунам) дакле у средину оног слоја који г. Караџић категорише као меку уму, пошто је са великим тешкоћама при раскопавању

кесом спупштен за вшше од метра у тај слој.

После констатовања овога факта ја бих могао ћутке да гређем преко свих осталих тврђења и закључака, које Р. Караџић на основу погрешних премиса и подстака изводи у своме другом одговору; само преко једне његове примедбе немогуће ми је прећи а да је не демантујем. Г. Караџић, који је иначе мој одличан лични пријатељ лемичкој

свакојако нехотично у сувишној поревности износи у свом другом одговору да је „циљ мога писања био да се осумњичи савесност младих људи.“ Жалећи што оваком изјавом г. Карацића силазимо са терена чисто стручне полемике, какву сам ја желео, ја морам одлучно да изјавим да код мене никада и ниу ком случају вије могла постојати намера,

да писањем сумњичим савесност „Млађих људи“ којима бар по раду и 'ракси, и сам имам част да припадам.

Када сам у „Орп. Техн. Листу“ први пут додирнуо питање о сондажи за Сталаћски мост желео сам пре свега да осудим поступак Железничке Дирекције што је питање о Оталаћском мосту, пошто га је дуже време без стварне потребе одлагала, решила тако рећи преко ноћ, онда када у наши политички људи пронашли да и овај моср може послужити као нека врста мита за још незакључене трговинске. уговоре. И ако ми је из приватних разговора добро познато да су нека господа колеге из пређашњег Одсека за грађење и сами раније, као и ја, изјављивали сумњу у тачност података добивених сондажом; и ако су почетком ове године у Сталаћу била два комплета дирекцијских бургија за сондажу, којима се тачност раније сондаже могла лако проверити — ипак се, као што рекох, ово питање брзо преломило и расписан је стечај за израду пројекта и лицитација за само грађење моста под нетачном претпоставком, да се испод шљунка у кориту Ј. Мораве у Сталађу налази слој уме меке као тиња!

Друга намера мога писања била је да обратим пажн у, да је при сондирању у опште, а нарочито при бушењу кроз уме потребна и врло велика доза обпзивости, ако се хоће да дође до приближно поузданих података о кетегорији и чврстини материјала, и да у томе послу не могу мнсго помоћи ни године указне службе ни погрешно схваћени ставови из Ликемана или Бренекеа !

Истакао сам нарочито реч обазривост још у првоме своме чланку јер сам знао да саљесност у обичнам смислу те речи није довољна и да су грешке ипак могућне, о чему се г. Караџић могао уверити бар по оном примеру, који се десио у секцији у којој је он на раду и који ја нисам сматрао за потребно да износим у овој нашој полемици. У осталом — а то ће свакојако бити познато и г. Караџићу — од сондаже, нарочито на веће дубине, данас се само тражи да да слику о распореду и моћности слојева а чврстина и моћ ношења појединих категорија земљишта одређује се упоредо на сасвим други начин.

Пошто сам уверен да је беспристрасним читаоцима ,Орп. Техн. Листа“ одмах у почетку био очигледан смер мога писања, ја ћу да завршим за сада овај мој одговор, а када кроз неки дан будем лично у Сталаћу разгледао радове при фундирању моста можда ћу се још једаред вратити на ову ствар те да наше колеге и читаоце упознам детаљније са стварном категоријом терена на месту где се подиже Сталаћски мост ми да изнесем своје мишљење о до сада извршеним радовима при фундирању.

Поштује Вас, Г. уредниче,

23—1Х— 907.

Београд. Душан Божић инжењер.