Српски технички лист

– 876 —

ПЕТАР Г. НАРАЏИЋ

ИНЖИЊЕР ЖЕЛ. ДИРЕКЦИЈЕ рођен 1875. год. у Црној Гори умро 24. октобра 1907. у Бечу,

Пре неколико дана стиже нам тужна вест из Беча, да је наш друг Петар

Караџић преминуо на Бечкој поликлиници, куда је пре месец дана отишао, да својој бољци потражи лека,

Пок. Петар још као мали пренет је из Црне Горе у Ужице, где му се родитељи бејаху тада склонили од турскога зулума. У Ужицу Петар је свршио основну | школу и целу реалку. За све време школовања Петар је био одличан ђак и свагда је уживао државну помоћ у виду благодејања.

Цело њег, во пколовање није било ништа друго но непрекидно мучење ; да | би се могао школовати морао је поучавати друге; никакве помоћи са стране није | имао; нико га није помагао. И доцније, по свршеној школи, ихао је мало веселих бо дана; целокупна његова породица пала му је на терет. Морао је радити стално и

за себе и за њих, јер је пок. Петар био од оних људи, Који воле да се сами муче « но њихова породица. Његова доброта распростирала се и ван круга његове породице. Није било човека, коме је требало помоћи, а да пок. Петар то није учинио. Сам је живео вечито као сиромах па је такав и умро.

Кодине 1595. ступи, је на технички факултет грађевински одсек и њега 1899. године свршио са врло добрим успехом.

У државној служби није био најбоље среће. По свршеној школи и војсти пок, Петар би постављен за цртача при грађевинском одељку начелства крушевачког 1900. године. Поред добро свршене школе, поред в-лике савесности и марљивости у раду остао је као цртач чак до половине 1902. године. Те године би постављен за подинжињера ПИ. кл. при истом начелству, где је био са службом све МИ до конца 1905. године, када је узет у Дирекцију и одређен у зајечарску секцију ЈЕ на грађење жељезнице Параћин—Зајачар. Јуна месеца 1905. године унапређен је за инжињера 11. кл.

Покојни Петар био је по својој природи повучен и скроман човек, се није хтео истицати и ако је као инжињер и по спреми и по марљив ноћи долазио међу прве. То је и био узрок те су га и много државној служби престигли.

: Покојги Караџић био је ревносан члан Удружења Српских Инжињера и Ар| хитекта и сарадник Српског Гехничког Листа, ,

Као друг пок. Петар био је јединствен. Ко није добро познавао тега, тај неће знати колико ми његови школски другови губимо његовом смрћу. Својим осо- | МЕ Оинама он је умео све другове себи задобити, те је свугде радо тражен. Због И || његових лепих особина, због његовог доброг срцаи племенитости, због његове

| вредноће и способности овај његов губитак у толико је већи и никад се неда надокнадити.

Но мој драги Петре, и ако ти на овај начин последњи пут посвећујем ове ретке знај, да те ни ја ни један од твојих другова нећ> никад заборавити Ти ћеш у | као увек остати мио у сећању као што си нам био у животу. 4

Нека ти је лака земља, која те покрива !

: Н

никада ости и вредмлађи другови у

Ф. Трифуновић.

Власник за Удружење Срп. Инжењера и Архитекта, Нестор Манојловић, начелник Минист, Финансија у пепз, Одговорни уредник: Драгољуб Мирковић инжењер, управник београдског водовода, Авалска, уа. бр. 18. Штампарија 1 Грегорићи и Друга — Београд. Узун-Миркова 4.