Српски технички лист

БРОЈ 45,

ХУШ год

У Бесград' 11. Новембра 1907. год

СРПСОНИ

ТЕХНИЧКИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Недаће на прузи Параћин - Зајечар.

Пре неколико дана на деоници ове пруге између Д. Мутнице и Столица срушио се један усек услед ровитог земљишта. Нама није познато у ком је то обиму било али је, ма било у најмањем обиму, једна озбиљна опомена да се с радовима на тој деоници даље не иде,ау исти мах и потврда, да је правихно мишљење наших инжењера те секције да траса не ваља. Зато смо у недоумици, како да назовело оно, пшто се пре неколико дана десило на деоници Дсња Мутница Стража: да ли блаже, недаћа, или, како нам се чини истинитије, катастрофа.

После онаке искрене опомене, која је изашла у нашем листу под насловом „Још једма реч у двахаестем часу о траси пруг2г Лараћих-Зајечар“ после оног искреног апела, да се ве усвоји данас усвој на траса преко Живковог потока и Столица, меро-

давни кругови нису се обазирали ни на пта, |

Но онако, како веле да је некад рекао цар Никола [ при решавању о правцу трасе Петроград-Москва „битб по сему |“, одлучије, без предходне дубље студије, без сондаже терена, без припита стручних геолога, онако с олимпијске висине; да се гргди т.аса преко „Столица“.

Инжсњери су на брзу руку извршили потребне студије конфигурације терена и у Дирекцији српских држав:г их х елезви! адобила су господа, која на хартији повлаче трасе, све што треба, да у гланове уцртају рђаву трасу. Рђаву по успонима и кривинама а још Горугпо геолошком саставу земљи та, који Се, наравно, из планова поври ине земљишта и не да видети без података, које би гала сондажа.

Нешта није помогао прот.ст који су улагали инжењери те деонице. Чујемо, да је у последње вре.е чак било наређено, да се ти протести и савети и не читају у Дирекцији, већ да се остављају „ад асја.“

Дата је пруга и у израду. Примио ју је у израду предузимач странац, који је, мора му се признати, с почетка одмах организовао посао како треба. Ми се нећемо упуштати у расправу питања: како му је посао дат, и какве је велике концесије накнадно извојевао, јер на послетку, предузикач гледа своју к.рист и није крив ако држава не уме или неће да сачува своје интересе; само ћемо навести, да је главни посао, најопаснији и најтежи посао добио предузимач као накнадни рад, по скупу цену, а без своје одговорности.

Веле да је главом сам директор грађења нових ж лезница и: ао на лице места, да предаја трасе странцу предузимачу буде пто свечанија, Док се другом предузихачу, Србину, траса предаје на парче, кад доспе секциони инжењер или његов помоћник или, можда, његов надзорник.

Да ли су и странци инжењери у служби предузимачевој, онако исто као и наши млади домаћи инжењери, опомињали меродавне факторе на опасност, која престоји том делу трасе, или нису, нами није познато; али нам је лично познато, да је један стари искусни инжењер гредузећа, који је у својој пракси имао много тешког посла, изјавио да је птета што је напуштена траса преко Обрадових Столица, јер ће она; која се сад извршује, врло скупо стати и незна се хоће ли се држати.

На све ово оглушила се Дирекција срп-

| ских државних железнига и наредила, подра-

жавајући Цару Николи [. „Битђ по сему!“ Наредила је, као што је и морало бити изври ење претходног процеђивања земљишта у великом обиму и било је рачунато, да ће то, као накнадан посао, кош ати око 800 000 динара. Кад је изашла друга комисија, она је нашла, да те претходне радове треба проширити и на основи тога срачуната је цена коштања тих претходних радова на 2 400 О00д,