Српски технички лист
— 378 —
По последњим подацима, као да ће то стати око 3 400 000 динара. А кад су у своје време склапани упоредни предрачуни за израду пруге од Вешала преко Честобродице до Кривог Вира и пруге преко Обрадових Столица, стављена је цела опасна честобродичка деоница у рачун с ценом од 1700 000
тамо је отасно земљи ште било на дужини од.
7 километара а на данашњој је дужина опас-
ног земљишта око 11 км. Кад се при свем.
том одустало од грађења пруге преко Вешала и Честобродице и усвојила ова садашња свакојако су Дирекцију морали руководити еконимски разлози, уверења да ће траса бити јефтинија, јер по падовима и крив нама, као да је честобродичка траса, ако, не боља, оно исто таква као и ова, коју је Дирекција усвојила.
Као што се види Дирекција је што се цене израде тиче наишла „ацз дет Кесеп пп Фе Тташео “ („са зла на горе“).
Поред свих тих великих радова око процеђивања земљишта и поред свег тога, што је ове године пуних тест месеци била суша, чујемо да се на том делу трасе сурвао усек. — Велика комисија из Дирекције излазила је на место катастрофе и нешто решавала. Да ли неће опет позивати стране експерте и
тиме документовати, да наши органи врховне управе у железничкој дирекцији нису дорасли за поверен им посао, или ће у последњем часу и сама одустати од овог опасног посла, у коме би утонуо и овако мали капитал, који је на расположењу за грађење нових железница ми незнамо, јер Дирекција нема обичај да извештава јавност ни о тако важним догађајима. Ми о овом до сад нисмо говорили надајући се да ћемо из Дирекције добити ма каква гласа или обаве птеђа о томе, али смо се у нади преварили.
Ми овде стајемо, надајући се да ће Дирекција овом приликом бити побуђена, да од себе да гласа и да обавести јавност о томе шта је блло и шта се има очекивати. А српски инжењери разумеће овај написи знаће шта се има очекивати од железнице на овако ровитом земљишту, онда кад настану пролет“ ње ки е и кад се стану отапати снегови. Па чак и у случају да се радови одрже, знају шта ће коштати такав рад и шта 6: коштало одржавање његово за време експлоатације. У интересу саме на. е отаџбине, ми бисмо искрено желели, да се уверимо да смо овом
приликом гледали кроз црне наочари. ДајБоже! Ј.
Дом Народног Представништва
У бр. 38. Српског Техничког Листа од 23.1%. 0, т. у чланку „Дом Народног Представништва“ писцу под знаком Ћ-м изнео је резултат јавне утакмице за израду скица за зграду Народног Представништва, која је била одржата у 1901 г., 4 на којој сам и ја дошао у ред награђених.
И ако у своје време није поступљено по предлогу оцењивачхог суда -— а тоје да се како скица г. Илкића (1. награда), тако и моја (одкупљена) прераде, па тек онда да се донесе дефинитиван суд, која од обих скица да послужи као основа за израду дефинитивно про јекта за Дом Народног Представништва — нисам“ никад против оваквог поступка протестовао, пошто ми је џао инжињеру била довољиа ситисфакција, што сам у опште у једној чисто архитектонској утакмици од највећег архитектонског значаја не само добио извесну награду, но ступио и у ужу утакмицу са пројектом, на.
1) О пројекту за Дом Народног Представништва писано је већ у нашем и другим листовима, али то питање још није на чисто изведено. Сматрајући, да то питање треба рашчистити, ми пуштамо овај чланак ' остављајуђи писцу сву одговорност, јер Уредништво никако није вољно да се заплеће у личне ствари и лична питања. Уред.
грађеним |. наградом. Али када се силом околности ова ствар изнела из архивске прашине, морам и ја коју да рекнем.
Ради карактеристике тадањег времена у погледу моралне стране аркитектонских утакмица биће од интереса да предходно изнесем неке црте. И писац Ћ-м у горњем чланку наглашава да овај конкурс није изведен правилно, јер су чиновници Министарства Гра: Ђевина, који су доцније на конкурсу суделовали, састављали програм, што је један догађај који ло мишљењу пишчевом неби био могућан међу солидним људима. Међутим ово није све. Овај конкурс је биопрвобитно расписан само са роком од четир месеца. Овако кратак рок за ову тако значајну утакмицу, на којој су требали евентуално и Срби ван Краљевине Србије да учествују, зли језици су тумачили тиме, да су извесна г,г, конкуренти већ у велико радила на овим скицама пре но што је конкурс и објављен. Да би се проту. рању овако злонамерних гласова стало на пут Г. Министар Грађевина продужио је рок (мислим на7 месеци.)
_ Нешто друго. Нађем се једном приликом са старим колегом, инжињером В. Б, и с .општивши му да учествујем у овој утакмици, упитам га у шали дали ћу имати успеха. Колега В. Б. ми сасвим озбиљно одго-
—