Српски технички лист

— 383 —

тај пројекат као свој и да га поднесе счупштини. Доцније неколико месеци Министарство је понова вратило Удружењу тај пројекат заједно са прикупљеним ми· шљењем и примедбама "инжењера "из унутрашњости и Жељезничке Дирекције, са позивом, да Удружење поново узме у проучавање законски пројекат о уређењу Мин. Грађевина с погледом на мишљења инжењера из унутрашњости (окружних грађевинских одељака) и Железничке Дирекције,

Тога ради, вели, Управни Одбор је одредио г.г. П. Димића и Д. Божића, да среде тај материјал, при(ележе главне мисли и о томе поднесу реферат, и позива г, Димића да тај реферат поднесе скупу.

П. Димић излаже кратак историски преглед овога законског пројекта а, пошто законски пројекат израђен прошле године у Удружењу није штампан, то ради чланова из узуграшњости истиче главне карактерне одлике тога пројекта упоређујући га са пројектом израђеним у Министарству.

За мишљења и примедбе инжињера окружних грађев. одељака и железничке дирекције вели, да се њима већином додирују само поједине законске одредбе, а да у том погледу чине изузетак само г. Аца Милинковић и г. г. Д Леко и Р. Мутавџић, који су поднели опширне предпоге. За предлог г. Милинковића вели да мора бити веома опширан јер има 346 чланова, али г. Милинковић није поднео свој предлог но само изложио садржај свога пројекта закона; а за предлог г. г. Лека и Мутавџића вели, да више личи на упуства: како би требало радити закон и шта би требало да уђе у овај закон а не даје одређено и концизно мишљење за поједине законске одредбе.

Као карактеристику мишљења и примедаба инжењера из унутрашњости истиче то, да сусе скоро сви грађевински одељци изразили против грађевинских инспекција предвиђених пројектом Министарства Граћевина, А пошто су скоро све примедбе инжењера из унутрашњости обухваћене пројетком, који је Удружењ према пројекту Мин. Грађевина прошле године „израдило, то предлаже, да се за основицу, дискусије на данашњем скупу узме пројекат Удружења, па да сву њега унесу примедбе, које буду „усвојене.

После објашњења између г.г. Димића. Миросављевића, Ринера и К. Савића — г. Димић чита цео законски пројекат, који је у прошлој години израдило Удружење на својим месним скуповима. 5

Код чл. 9. на предлог г. Ринера усвојено је, да се на крају првог става после речи потре бидода иврсти радова.

Ч. Гагић код чл. 13 тражи, да се прецизира: шта ће да ради министар, ако ·трађевински савет у одређеном року не донесе своје мишљење 10 поднесеном предмету.

ј. Ринер код чл. 17. предлаже, да се унесе. да грађевинске управе у унутрашњости Србије у својој области могу имати своје одељке, који се установљавају Краљевским указом.

Д. Божић у име своје и Г.Г. Ј. Банића ипП. Димића. предлаже нову редакцију чл. 20.

Административне полициске, окружне, општинске власти „дужне су давати грађевинским управама сва потребна обавештења, кад ове то затраже и извршивати наредбе грађевинских управа, које се односе на одржавање и оправку путова, мостова и јавних грађевина, а према вакону о уређењу округа и срезова и закона о општинама.

У случају неизвршења наредби грађевинске управе имају права казнити преставнике дотичне власти новчаном казном од 20 до 100 динара.“

К. Савић противан је предлогу г. Божића нарочито с погледом на самоуправне власти, које треба једном ослободити од туторисања државне власти,

С. Миросављевић говори у истом смислу, инжељери, вели, треба да се боре против свију бирократских институција, а да помажу јачање самоуправних власти. Државне власти треба задржати само

среске и

онде где су оне неопходно нужне.

Д. Матић код члана 23. говори против одредбе да окрузи дају стан, огрев, осветлење и послугу за канцеларије грађев. управа по окрузима пошто окрузи имају своје самоуправне инжењере иза њихове канцепарије чине сличне издате. (С тога предлаже, да за канцеларије грађевин. управа по окрузима све потребне издатке даје држава из свога буџета као што даје и за све остале државне канцеларије.

Ч. Гагић смислу и наводи те. шкоће које и сада грађев. одељци имају са окружним одборима.

Скуп. усваја предлог г. Матића. Исто тако скуп усваја примедбу, да се у чл. 24. у ставу под !. дода: у својој области.

говори у истом

С. Миросављевић предлаже да код чл. 25. у првом ставу његовом иза речи наредаба, а испред запете дође допуна: главне грађев. управе, а после другог става да се дода: Шеф грађев. управе може особљу своје улраведати осуство до 5 дана када се ово жели употребити у земљи.

Д. Матић, код чл. 26. тражи да се код тачке 4 унесе одредба, којом ће се државним инжењерима у случају, кад заступају самоуправне инжењере, осигурати и накнада за теренски рад по закону од 1892 г.

Код чл. 27. по предлогу г. С. Миро сављевића изостављају се речи техничкимиадминистративним и замењују са усвима,...

Код чл. 28. по предлогу г,К. Савића изоставља се последња алинеја, говори о уговору између самоуправиних инжењера и округа, срезова или општина.

која

31. говори,

Д. Матић код чл. где се говори о цивилним инжењерима, да би законом требало осигурати, да државни инжењери у пензији или оставци могу бити цивилни инжењери и без нарочите дозволе Министра Грађевина. Ово је, вели, потребно нарочито код Вас у Србији, где су често и инжењери као и други чиновници изложени гоњењу и кињењу од стране власти само зато што не припадају владајућој странци,