Српски технички лист

867

сада је од земљаних радова извршено свега 5000 мз из рова са стране, а усеци још нису ни почети. |

Од вештачких радова, озидани су темељи и извршено зидање ван темеља, до ивице свода, за два засведена пропуста од 1,00 м.

Велика је штета, што изгледа да се.

ове јесени, неће моћи израдити темељи за два већа моста: на реци Пепељуши и на Велућској реци, кад је вода била најмања,

него ће се то мсрати оставити на пролеће, |

јер се за сада још копају темељи. (Осем тога изгледа'да се неће моћи довршити ни 3 засведена моста који су неопходно потребни за потпуно довршење поменутих великих усека.

По уговору са Дирекцијом, предузеће је обавезно, да до ]-ог октобра 1908. г. буде готова пруга од Крушевца до Чачка и да се од |-ог сктобра идуће године могу шине полагати од Крушевца |

И ако се ове јесени неће много урадити у овој секцији, ипак има изгледа, да ће радови у овој секцији бити на време готови, јер нема никаквих тешкоћа, те ће предузеће моћи бар на пролеће рад тако организовати, да се пруга од Крушевца до Трстеника идућег лета сврши, нарочито ако предузеће нађе спремније акорданте него што их сада има.

Израда пруге подељена је у три деонице свака по 9 килом., и поверена је двојаци инжењера и једном подинжењеру, а у секцији осем њих, има и шеф секције при-

· времени инспектор ! класе, који ће сигурно

моћи, осем потписивања администрације, својим усменим стручним саветима и чеп ћим изласком на пругу учинити да извршење и надзор буде добар. 4. новембра 1907. г. Крушевац. Василије Марковић инжењер.

Хирошско акционарско електричко — икдустриско друштво ц „спрувњаци“ са страже,

Непријгтно ми је, што сам принуђен изнети на јавност рад овога друштва, тим пре, што сам и сам један од оснивача; акционар и члан управног одбора.

Али. то баш, што сам јако и посредно и непосредно ангажсван, нагнало ме је, да изнесем неке радње управног одбора, са којима се никако не могу сложити.

Као српском инжењеру, дужност спрам струке налаже ми и да јавно устанем противу једног немилог догађаја, који се одиграо у управном одбору, а на рачун угледа српских енжењера, њихове спреме и способности. Ради овога последњега и изабрао сам Технички Ласт“, као орган српских инжењера налазећи да ће ту бити и најзгодније изнети ту ствар, као и даље догађаје, који су с њом у вези.

Да пређем на ствар:

Има више од три године како јеу Пироту основано акционарско епектрично индустриско друштво са задатком, да се искорити водена снага реке Нишаве и Темске, ради одржања наше домаће индустрије, која је у опадању, због оскудице у модерним срествима за њено развијање, те не можг издржати конкуренцију са модерном индустријом.

Мени је, као једноме од оснивача, а уједно и као стручном члану оснивачког одбора, пала у део та пријатна дужност, да вршим и испитивања на реци Нишави и Темској, те да се констатује; колико се снаге на којој реци може цобити; хоће ли та снага бити

„Српски

довољна 3за замишљено цена коштања радова. Пошто сам свршио ове предходне, Бенералне штудије и дошао до позитивних резултата, поднео сам извештај оснивачком одбору са својим мишљењем

на основу чега је друштво и образовано.

предузеће и приближна

Ну овим није био још свршен мој задатак, него сам и даље продужио посматрања и на једној и на другој реци, не бих ли дошао до што тачнијих резултата.

Да би се уједно решила и разнолика питања техничке природе, која засецају у ове радове, на мој предлог, друштвена је управа позвала и Г; Аћима Стевовића онд. енжењера, те смо заједнички обишли сва она места на р. Нишави и р. Темској, која су била могућа за хидро-електричну инсталацију; вршећи при том све оне претходне радове који би нас довели до што тачнијих резултата.

Овде напомињем још и то да сам ја све ове послове вршио бесплатно, као оснивалац друштва и ен-

жењер окр. пиротског, а г. Стевовић је добио, ако се не варам, свега 100 динара за његових неколико долазака до Пирота и Томске и за све вршене штудије.

И са Г. Стевовићем смо дошли до позитивних' резултата.

Из каквих разлога, не знам, један од чланова управног одбора, сугерирао је управном одбору идеју, да се доведу „Оручњаци“ са стране, пошто миу Орбији немамо стручњака за ове радове, те да ти „струч-