Српски технички лист

— 411 —

плавог лапора. Ово је био нанос у једној великој трахитној ували. Нарочито је важан лапор. Слој му је цењен на 150и више метара дебљине. Кроза њ је проткано ганких слојева глине и уме. Кад је влажан лапор је пластичан. Лако прима влагу из атмосфере која га кад достигне извесан ступањ, раствори у право блато течно, које се лако суља. Кад се пак сасуши, онда испрепуца и распада се у ситан прах.

А глина и ума опет под утицајем воде постају по површини као насапуњени.

За време грађења те пруге у годинама 1871. до 1875 било је у овом земљишту ужасних сурвавањанарочито године 1872 која је била у Мађарској кишовита.

Нарочито је чувено и знатно рушење усека преко вододелнице између долина реке Осме и Роксиве, који је дугачак 700 метара, рата ка најдубљем месту 20 метара,

с просечном дубином од

Према плановима, спредпоставком да падине усека 1:11/, срачуната је кубатура усека на 288000 а изнесено је фактички 329300 кубних метара. Земљиште је било лапоровито са ситним песком. Слојеви су 0,30 до ! м дебели и витоперни али приближно хоризонтални. Земљиште је јако усисавало влагу ти кад се сасуши, онда испрепуца на врло много места

добијају нагиб;

кроз која после кишница понире те се тиме још већма смањи и онако мала кохезија.

Површинску воду одвели су ровом дуж усека. Ров је имао обичне димензије 0,3 до (0,5 дубине.

Знало се да је земљиште ровито па су зато као и на Честобродици рад на усецању почели тиме, што ву и с једне и с друге стране усека просецали просеке за процеђивање. Али одмах отпоче сурвавање. Земљи-

ште се поче ронити далеко изван пројектованих падина.

Заостале површине изгледаге су светле и као на сапуњене и биле су влажне. Чим се то десило, одмах су

јер су коштати а и да ће због особитог склопа земљешта још бити од веће штете но

обуставиги рад око прокопавања тих просека увидели да ће то и скупо

користи. јер Си и онако лабаво земљиште још већма постало ровито. Зато су се решили, да падине утврде тиме што су у падине усецали 2т дубоке а 12 — 1,7 т широке и ове испунили ка-

попречне ровове око

менои, те тако као. ребрима појачали падине. На другим местима овај начин појачавања добро служи али јер су падине местимице биле 20 м. високе а земљиште сасвим ровито. Земља се и даље

. је овде изневерио,

суљала и собом носипа и ову камену наслагу. СОурвавање потпомогло је још и то штес су земљу из усека били депонирали крај ивица, те је и тај терет учинио да се

и дно усека почело издизати услед бочног притиска.

За време зиме 1872-73 године сурвавање је непрестано трајало и зато се реше да падине изведу степе-

насто. Уметути су широки банци којима је попречни

нагиб дат ка усеку а тиме знатно проширили усек, Ови банци имали су да задрже сурвине, да не доспеју до железничког трупа, да:се не ремети саобраћај. А дигли су руке да се боре противу обурвавања лапоровитог земљишта. Е

Тек кад су падине обрасле вегетацијом и сурвање је стало. и

На Оицилијанским железницама које везују средину острва с морском обалом било је слично, Железнице су имале да пређу Вододелницу и зато су их трасовали дуж окомака брда тако дасу махом дуж пруга засеци.

Земљиште на пругама ГвопГогђе-Гјеафћа и Бегсата, Ротјо-Етуедојев састављено је већим делом из лапора (Мергл) протканог жицама глине и песка. У самом лапору има сем тога гипса и битумена. Вода раскваси ово земљиште и претвори га у блато. А оне жилице од уме потпомогну сплазање резмекшаног земљишта.

Рђаво искуство, које су на тим железницама имали и скупоћа одбранбених радова, принудила је и одлучила надлежне, да доцније при грађењу пруге Рабео — Кађаша напусте поступно развијање линије падином брда па су пругу провели тунелом крсз вододе „ницу. Дужина тунела је6482 метра.

Дакле наш тунел на прузи преко Обрадове столице који је дугачак свега окс 1800 метара не треба да плаши наше меродавне факторе, нарочито с тога што изгледа, да ће тунел пролазити кроз здраво кречњачко земљиште.

Наше да и

дубока око 60 метара у близини

је мишљење, сама велика вртача тунела,

бити од помоћи при пробијању тунела.

може само

Ако би се нашле и пукотине или пећине, оне ће се моћи испунити или премостити.

Пример на сицилијанским и мађарским жепезницама може нас ободрити, да чак и продужимо тунела на новој траси, јер ћеопет бити браћај сигурније.

јефтиније и за сао-

О значају друмова ненада и сад.

2" (Свршетак)

Тежиште 'друге примедбе лежи у сватању опи:

сане методе рада око обнављања горњег строја и у тачној и рацаоналној одредби времена које треба да протече између два узастопна обнављања.

ма.

Противници генералне оправке тврде да се друм може добро одржати без употребе новог камвна само неколико година, око 3 до 4 године. Међутим не стоји даје при описаном начину одржавања са свим искљу-'