Српски технички лист
— 412 —
чено повремено и местимично попуњавање улока и бразда новим каменом. Тог попуњавања мора бити али је ствар у том да га треба свести на најмању рационалну меру. Присталице опет иду у другу крајност и тврде да периода између два узастопна обнављања горњег строја траје четрнаест петнаест па и више година.
Мећутим ни једно ни друго није апсолутно тачно нити за све прилике једнако. Ако се горњи строј једном вешто обнови и при том употреби хомоген материјал онда ђе вешт путар умети за врло дуто да спречи појаву улока и бразди; учиниће да се друм оједа свуда подједнако. Али ако су незгодни климатски односи, ако је прво обнављење изрвшено невешто и употребљен при том још и нехомоген материјал па још при том будз невешт путар, онда ће се убрзо појавити и улоке и бразде и биће потребно местимично попуњавање у великим размерама. Тако, да се доиста може десити, да се пре истека периоде између узастопних обнављања горњег строја утроши сва кубатура која би се имала тек генералном оправком утрошити. Тад је доиста само по себи претворен други начин одржавања у први и други је илузоран. Време О' које протече од почетка одржавања друма па до тренутка кад се делимичним попуњавањем утроши сва количина камена потребна за генералну оправку нема везе с периодом обнављања (9:
Преносимо на апсцисној оси редом године 1 2.. п почев од момента о кад је извршена једна обнова; а на ординатној оси запремину годишњег утрошка материјала: к, т.ј. запремину годиш-
њег оједања. С почетком док је друм нов биће врло мало улока и годишње ће са врло мало попуњавати приликом одржавања. А што је друм старији то ће требати све већа количина матаријала за попуња-
вање улока и бразда. Године пе биће потребно попунита Хи запремине; а на крају времена О' биће потребна сва количина к. Преносећи те запремине као ординате добићемо криву линију АРМВ. Периоди обнављања може бити илио А О' или О 0' У првом случају кад О -<0' крива линија се прекида рецимо у тачки Ми наставља сеу [. У другом наставља се теку тачки Е. А у међу времену. од О' до О годишње се на делимично попуњавање троши сва количина која се оједа: к.
Запремина која се оједе у току Н. години износи НК, На диаграму ће то бити престављено површином правоугаоника коме је једна страна К а друга Н. из таквог диаграма моћиће се одредити колика је количина обнављање за периоду О, и колико би преостало за коначно обнављање.
А кад бисмо претпоставили дужу периоду О имали бисмо да обновимо другу неку запремину порши“ ном АВС.
Према томе примена метода генералне оправке обнављања — била би нерационална само у случају ако би та запремина била мања но минимум запре-
у
мине који се може обновити генералном оправко“. А то износи охо 200 кубни метара камена на километар.
Закључак. Метод обнављања горњег строја све више и више дозази у примену. Где год је примељен показао је добре резултате. Разумном применом уштеђују се знатне суме на одржавању друмова или у најгорем случају ахо нема уштеде, онда су друмови по том начину одржани много бољи. Има само врло мало случајева кад се не би могао применити.
Набавка материјала.
Каквоћа камена. — Кемен треба да одговара оним истим условима, који су побројани за израду горњет строја. Треба да је чврст, да је стуцан тако да се сваки камичак може у сваком положају промаћи кроз прстен пречника 6 ст; (или ако је друкчија димензија усвојена онда кроз прстен те димензије.) У гомили сме бити врло мала количина ситнежа Туцаник је бољи но речни шљунак.
Спојна грађа. Кад се при попуњавању не узима нарочита спојна грађа, онда се место тврдог камена радије узима камен чији ситнеж пријања, т.ј. с водом чини лепљив малтер. Али не треба ни у том протерати Лепљив ситнеж знак је лоше каквоће камена. Много је боље узети чврст камен и набавити нарочито спојну грађу. Мек камен се Срже оједа па и ако се може и горњи строј од меког камена одржати у добром стању брижљивом негом, не треба губити из вида да треба за сразмерно краће време обновити сразмено велику запремину оједеног материјала. И тачан рачун махом испада у корист чврстог камена.
Кад имамо на расположењу неколико мајдана разнолике каквоће материјала, онда можемо рачунским путем одредити из ког је мајдана боље узети камен. (С обзиром на абање — оједање камена можемо свакој врсти камена одредити коефицијент вредности. Нека је У запремина оједања једне врсте камена за извесно време и Р нека је цена по кубном метру; ш нек преставља цену рада за употребу кубног метра и за скидање оједених делова; па ће трошкови око свега изнети за то време: У (Р + тт). За другу врсту камена биће то: У' (Р' - т). Прва ће врста бити рационалнија ако је У (Р+ ш) = У' (Р' + ш). Али ако су коефицијенти каквоће за прву врсту а а за другу 4" онда се
: . односе ЈЕ, == 4, Заменом добијамо: у 4 аи <= Ба Треба дакле изабрати ону врсту 4
> т камена за коју је: 55
мање. И овај однос преставља праву економску вредност материјала за одржавање. Понекад се може мешавином разних врста камена постићи, да мешавина има и особине добре чврсте грађе и спојне грађе. Али таква мешавина може
да учини да нам друм убрзо буде нераван због неједнаког оједања. Ово може да се избегне ако са мате-