Српски технички лист

— 426 —

Наше саобраћајне прилине.

Ш

Данас ћемо још да проговоримо неколико речи ионашим железничким тарифама.

Наше железничке тарифе, по своме склопу, дају потпуну слику оних фактора, који управљају нашом железничком политиком ево већ пуних 25 година.

Наше су железничке тарифе чисте копије, или боље речено : прост превод страних тарифа од пре 1890. године. И склоп тарифа и класификација робе и тарифна шема, узети су са стране, без икаква обзира на наше при“ вредне и трговинске прилике. Српска железничка тарифа како за путнике тако и за робу нема ништа што карактерише зрелу тарифну политику

Шта више ни данас, после толиких година, ни данас није железничким тарифама дата тенденција да потпомажу привреду која се у нашој земљи развија. Тарифе су остале после толико година не промењене. Оне су остале на принципу који је код страних железница владао до 1890. године. Србија од то доба није учинила ни корак унапред.

Све измене и допуне унесене у наше тарифе од 1891. и 1893. године до данас учиниле су само то, дасеу примени наше тарифе не могу да нађу ни они људи, који се стално баве тарифисањен и калкулацијом робе, чак ни посредници и шпедитери А шта да речемо за саме железничке службенике 2 Нећемо претерати ако речемо, да су наше тарифе једва разумљиве за сваког шестог железничара, који с њима има посла. Дакле се већина позваних органа наше железнице не у-

криви зато што немају од кога да науче, нити им саобраћајне прилике дају могућности за изучавање. (Они чиновници који су се Колико толико могли наћи у оној књизи што носи наслов „Тарифа Срп. Држ. железница, и који су ималн стрпљења да по ободу књиге унесу измене и допуне из додатака под „А“ „Веи т,д. ти чиновници немају могућности да своје знање усаврше. Онима у врху недостаје општег образовања те да би могли схватити и народно економску и трговинску страну тарифног питања. А оне ниже чиновнике наша железница неможе у том погледу боље оспособити, јер им не даје ни инструкција нити школе, — а без школе се слабо што може постићи.

Ми напоменусмо, да је склоп наше тарифе копиран са стране — стара Аустриска тарифа — без обзира на народно економске односе у Србији. Међутим она је сем тога једна између најскупљих тарифа у Европи. У колико се у Европи саобраћај развијао и повећавао, у толико су редовним железничким преносом, брзином транспорта и осталим преимућствима железничког саобраћаја изазване нове гране индустрије и привреде и добиле већег полета већ постојеће гране; железнице су смањивале тарифе и потпомагале то развиле још у већој мера баш у свом сопственом интересу.

Из таблице коју овде доносимо увидеће читаоци, да смо сасвим тачно навели, да је наша железничка тарифа једна међу најскупљим. У тој таблици смо упоредили баш

меју наћи у њима, и ако зато своје не у- податке старих страних тарифа с нашим мење сами железничари нису криви. А нису | НОВИЈИМ.

:: 5 ~ 5 Промет робе у 5 5 о | ЦЕЛОКУПАН ПРИХОД 5 „5

= 4 55 = јтонским килметје 2,5 9 ~ |) о зја о =

ЗЕББЕР-__ ајде о 25 5 Еј Баје БЕ 8 Земље. БЕ8: Свега кмет.]5 "9 "личара је —|Е _ „ЈЕ 7 =

15 Мр а т је КРаи километара милиона. хиљ |километара Бо хиљ. пад = Е 5 = динара. Немачка 1889 —90 40 567 21851 |539 103 11051 | 26 | 69 4875 | 1581 |Француска 1889—90 35 569 1 14 |312 124 501" 19 обе о 625 | 4172 Енглеска и Ирска ,, 32 088 24184 754 80 1027 | 32 | 53 | 4,250 | 1 925 Русија без Финске , 28079 18 166 | 469 416 625 | 22 | 79 | 6,750 794 Аустро-Угарска 25111 8805 |351 104 983 | 21 | 76 | 6,020 697 |Италија 1887 11 544 18538 |161 123 104 | 10 | 46 | 5,750 236 Шпанија 1888 9418 990 | 105 100 О 21261, [10004 #78 Белгија (држав.) 1890 3 207 1422 |599 72 79 | 25 | 59 4.155 107 Швајцарска , 3057 952 |181 91 52 | 16 | 59 | 8,250 89 Холандија. ЕЕ 2 638 631 |239 76 27 | 10 | 46 | 4,000 67 Шведска (држав.) ,, 2548 837 |132 101 21 У ропроа7о 31 Румунија " 2 303 421 |183 143 22 10:64 5,250 35 орвешка – 1889—90] – 1578 80 >56 67 | о: 55 | 7,375 12 Данска 8 1525 108 ) 70 9 6 [| 43 | 8,375 24 Србија 1902 907 61,5) 108 120 4 7 161 | 8,250 7