Српски технички лист

БРОЈ 52.

ХУШ год.

У Бе-граду 30. Децембра 1907. год

СРПСНИ

ТЕХНИ

ЧЛИ Лио

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Важност осигурања живота.

(Напомена млађим инжињерима)

Од неколико година кадар инжињерски почео је нагло да расте. Број инжињера, а још нарочито са некадашње Велике Шкоге и Универзитета у последње време изашао је велики. Потреба у техничком особљу, нарочито око грађења железница, изазваће још у већој мери интересовање за техничку струку. Некада су се свршени матуранти грабили за правну и философску струку. Сад је техника почела да осваја, јер је будућност њена. -

Ово неколико реди наменили смо оним нашим млађим колегама, који су већ ступили на практично поље рада, било у државној или приватној служби. Напред се ограђујемо да нам није намера ни за чији рачун да агитујемо, него једино из колегијалности да скренемо пажњу млађим колегама на важност осигурања живота.

(О осигурању живота нити је потписати икад мислио за време момачко, нити то сад, добро знам, уисли и један момак инжињер. Није ни чудо што је то тако. Никаква потреба, нити бриге не изазивају да се о томе мисли. Ко ће још за време слободног момачког живота да разбира још и о томе, треба ли осигурати живот, или не. Док сам жив имам плату и додатак, таман за свакодневне потребе, тако сваки резснује, а за кога ћу још и да се осигуравам. Кад се дође у породични живот, па још првих година окупе ситна деца, онда од многих издатака на редовне потребе не може да се одвоји на осигурање живота ни најмања сума.

Тако је било са многим чиновником, па и са инжињерима. Због тога видимо да многи, који су били у младости први момци, постану доцније прави мученици, а после њихове смрти остављена породица права сиротиња. А због чега2 (Само због тога што нису хтели у млађе доба да размисле и за своју будућност, па да одвоје само онолико,

колико им и преко сувишног претиче, или само онолико колико у беспослице. баце.

Нема данас ни једног инжињера, који не би могао само један динар дневно да одвоји од својих издатака, које чини преко редовних потреба. Па и са мањом жртвом, од 0,50—0,60 дин. дневно, може да се осигура живот према годинама и до 6000 динара. за извесно дсба. Колика је то добит за онога, који се у 30-ој години осигура на 5—6000 дин. и у 50-ој години, кад му стотину издатака престоје на које какве домаће потребе њему дође оних 6. хиљ. дин. као поклоњених. Није ни опазио кад је постепено плаћао док је био млађи.

Наши инжињери у толико су позванији да се побрину за своје осигурање и с тога, што је инжињерска служба скепчана са већим напорима и више су изложени на тегену разним непогодама него у ма којој служби, да им је често и живот у питању, те је с тога нужно да се побрину и за оне своје, који остају после њих, па били они жењени или не.

Повод за ове напомене млађим колегама дао ми је скорашњи случај смрти једног нашег одличнст друга, који је после своје смрти оставио самохрану мајку, без игде икога тако, да је јаница принуђена тражити милостиње ради одржања свога живота. Па зар то није велика грехота не водити рачуна о својима и о себи самом кад се дође у старе дане.

Имао би многи који би приметио на ово, да је боље и лакше одвајати на штедњу у новчане заводе и на свој новац вући интерес, него да то раде осигуравајућа друштва. Није ни то рђаво, али само ко је кадар да буде газда своје речи и што реши да уради и да редовно оставља на штедњу. Како нас има мало, који би то могли издржати, па и ако би улагао који месец или годину, при