Српски технички лист

— 434 —

првој каквој сумњивој потреби, та би се штедња извадила из завода и утрошила. И што је најгоре, ко није обвезан да штеди и не мора. А кад не мора него се остави слободној вољи, онда се по вољи и потроши новац на друге ситнице, које нису потребне. Поред тога што са штедњом није обвезан човек да то редовно штеди и улаже, они који би били противни осигурању сметају с ума: да у случају смрти, породица онога који је штедио добија само онолико, колико је дотични уштедио и оставио на књижицу са одговарајућим интересом, а кад с: осигура породица добија целу осигурану суму, ако је осигураник уплатио ма само једну уплату. Па

право је да осигурав. друшто за тај свој ризик има и користи од оног новца, који други осигураници плаћају, а на њега не вуку други интерес, као кад би улагали на штедњу, осим што су њиме само отплатили осигурање. Има друштава која дају после извесног броја година и интерес на уложени новац.

Ово неколико напомена колегама упутисмо, ради размишљања, па ако нас и не послушају, нека на доколици бар размисле о овоме, па ће кад било увидети, да смо у праву, што ово износимо, јер је признато и уврђено: „да је осигурање принудна итедња,“

Ч. Гагић

инжињер.

ПАР ВО ДЈКОГ

Закона за измену и допуну у закону о уређењу Министарства Грађевина.

У члану 2 под тачк. 4. да се дода: 4.) „Железничко одељење“ 5.) „Рачун:ко одељење“

Члан 6-ти да гласи: „Железничко оделење“

„Ово оделење има два отс ка:

[.) Технички отсек

2.) Отсек за експропријацију.

Технички отсек прикупљаће све податке и радиће све послове око пројектовања и грађења свих нових железничких пруга и оне предмете техничке природе, који му се упуте од стране Министарства грађевина а тичу се проширења постојећих железница и свих њихових зграда, ложионица, радионица и т. д.

Отсек за експропријацију припремаће све што је потребно за извршење експропријације земљишта, зграда и осталога потребног за железничке пруге и извршаваће на основу закона о експропријацији.

На челу овог одељења стоји:

а). 1 начелник;

6). Потребан број инспектора, виших инжињера, инжињера, подинжињера, цртача, дијурниста, надзорника и осталих раденика, као: фигуранти, прости раденици и т. д.

в). 1 секретар-инжињер и

г). потребан број писара и практиканата.

Осим гореименованог особља, може се поставити за шефа одељења и странац-инжи-

њер, признати стручњак, који може имати и в>ћу плату од начелника овог одељења. Његов положај, као права и дужности, регулисаће се нарочитим уговором који би се између њега и Министарства грађевина закључио. У овом случају начелник одеље » а биће овоме странцушефу референт по свима пословима овога одељења. У недостатку наших инжињера Министарство грађевина може поставити у ово одељење и стране инжињер, који морају имати исте. квалификације као инаши инжињери, и имаће систематске плате предвиђене по овоме закону. Величина додатка за радове на терену као и друга права и њихове дужности регулисаће се нарочитим уговором. Сви издатци за ово одељење а за годину 1908. како лични тако и материјални падају на терет буџета управе грађења нових железница. За идуће године сви ови издатци уносиће се у буџет Министарства грађевина. Досадањи члан 6-ти постаје: Члан 7. и остаје у свему исти. Досадањи чл. 8. и 9. образују један

Члан 8. Досадањи члан 20. замењује се овако:

Члан 20.

Кад техничко указно особље грађевинске струке наврши 30 година службе, пензионише се с пуном платом: по томе, са наврг еном десетом годином добија пензије 409,