Српски технички лист

принципе, по којима се склапају тарифе, не би ли смо из тога могли извести, шта треба да радимо, па да не погрешимо.

У најновије време, готово све европске железнице реформисале су своје тарифе и махом су свршиле тај врло пчпав и деликатан посао. Сви који су при том послу суделовали препоручују, да се реформи приступи

са свим обазриво и на основу опширне и свестране предходне студије.

Ми се лаћамо посла да унесемо нешто више светлости у питање о реформи тарифа, надајући се, да ће нам трговачки свет а и железнички службеници овај рад радо прихватити и потпомоћи.

(наставиће се)

Ба Бо ЛЕВЉШЕЕ ЈЕ.

Нове електричне лампе. Већ су у велико у упореби ТатаЛалшре, које су прошле године пронађене. Горње име дато је по металу тапталу, који је у природи врло редак и припада групи влнадијуме. Ванредна својства тацтала примећена су још раније на његовим једињењима, али то је први Ог. Вобог добио у чистом стању у лабораторијуму фирме 1ешеп 1. Најзка А. (7. Чист тантал показује ванредан отпор према киселинама топлоти и механичким напрезањима. Његова жилавост већа је од жилазости челика; ако се у црвено усијаном стању кује, добија таку тврдоћу, која није мања од дијамантове. Само овако велика отпорност овог метала омогућава, да се из њега извуку ванредно дуги и танки конци који су за фебрикацију електричних сијалица потребни. Једна сијалица од 25 свећа за елекрични напон од 110 волти има конац од 650 ш/т дужине, и 1/,, та/т пречника; и поред танталдве златне специфичке тежине може се из једног килограма овог скупоценог метапа извући конца за 45.000 сијалица. Лампе са овим концима, — при истој јачини светпости, — троше много мање струје од сијилица са обичним угљеним концима. И ако ове сијалице коштају 4.-марке, а обичне свега 50. пфенига, ипак је уштеда у утрошку струје код танталових сијалица врло велика, предпостављајући разуме се исти интезатет светлости. Према опитима професора Уедфпсва, -— који у Немачкој важи као најбољи аутор за електрично осветлење, — једна танталова лампа од 25 свећа, према једној обличној сијалици са угљеним концима од 15 свећа и поред велике разлике у ценама, много је надмоћнија како у тројашности, тако и у економији. Према томе танталове лампе треба употребљавати онде, где је струја скупља: а обичне сијалице онде, где је струја јевтинија, Светлост танталове лампе је бела и мирна и тек после 900-1000 сати горења дешава се да конац по неки пут прегори. По Мед пр-у ове сијалице постају неупотребљиве тек после 1800-1900 сати горења.

Д. Железнице у Швајцарској. Крајем 1905. године '"Швај-

царска је имала 4169 километара железница у вредности од 2648817000 франака, што чини 395 549

франака за сваки километар. Желенице располажу са 1360 локомотива 3579 путничких и 15 119 теретних кола. Путника је било и то за

Тву класу 767 000 Сгу “ 11 683 000 Зћу “ 69 975 000 Свега 82 425 000

од којих је наплаћено укупно 73 061 000 франака. Приход од путника и километра износио је 4,42 паре.

Робе је пренесено 13 539 000 тона, од по 1000 килограма, за коју је наплаћено 80692 000 франака, по тони и километру приход је износио 8,59 пара.

Живе стоке пренесено је 208 000 тона и наплаћено 2855 000.франака. По тони.и километру приход је био 24,3 паре.

Кад се узму сви приходи заједнички онда сви износе укупно 171205 258 франака што даје по километру 40511 франака, томе на супрот издаци су износили укупно 111258447 франака или 26326 франака по километру. Однос између трошкова и приноса јесте 659,

Чист приход износио је дакле свега 59946811 франака, или 14185 франака по кигометру ји према томе, уложени капитал за грађење железница, капиталише се са 3,6%/, ште је као што се види, умерен принос па ипак за Швајцарске новчане прилике задоваљавајући.

Железнице у Норвешкој. Саграђених 2 458 километара вреде 118910 000 франака, или 483 760 франака сваки километар. Године 1905 путовало је 9 805 000 путника и што је донело 9 634 000 франака или 3960 франака по километру и принос од путника и километра износио је 3,7 паре,

Укупан принос је. дакле, 22 607 000 франака или 9 196 фр. по километру. Трошкови експлоатације били су међутим 17 873 000 франака или 727! Фр. по километру. (Однос између трошкова и приноса био је 79,19/, Уложени капитал капиталише се једва са 1,58 али је, као што се види, принос од путника био једва 3,7 паре а од робе тона 5,7 пара по километру.