Српски технички лист

Први јачи покушај да се отклони оно што би се кад тад десило, да се већ није десило у Честобродиц пропао је и пошло се даље, у

У то време удари и мећава тако, да се даље није могло наставити све до Априла месеца ове године.

У почетку јануара месеца ове године обишао сам

„једну партију јужно од сада напуштене трасе и студи-

рао, дали се могу надићи честобродички потоци те да се са трасом прође „све кречњаком испод Хајдучког камена, али без успеха, јер би у том случају надилажења прелаз преко вододелница био за 130 м. виши од Столица, Око средине јануара месеца стиже им наредба из дирекције да секција направи из генералног плана прмер и предрачун за лицитацију, која ће се држати за ову пругу фебруара или марта. Секција је довршила тај предрачун и у колико је донде познавала честобродички терен до Олемена предвидела је које редовних радова, које дренажа, које дебелих потпорних и оближних зидова који би требали да чувају у овом терену без кохезије железнички труп при потресу, од обурвавања и сурвавања, на делу од Ов. Петке до Столица (14:5 км.) 3,5 милиона. Та је сума скресана у дирекцији на 2,5 милиона с мотивацијом да је и то много за 14 км; и да је секција узимала сувише благе нагибе усека и предвидела непотребно много обложних и потпорних зидова. Међутим за време саме израде предмера и предрачуна секција је актом (јануара 1907.г.) јавила дирекцији, кад је дознала да је лицитација заказана за март, да се са обележавањем, сондирањем свих партија од црвеног пешчара и израдом детаљних планова моћи бити тек крајем Јуна (!) месеца готова, после кога ће та времена предузимач моћи отпочети рад,

Лицитаци је ипак држана пре свршеног обележавања, и у априлу месецу већ смо имали предузимача. 'Онда смо и обелажавање наставипи.

7. Маја т. г. секција је актом тражила од Дирекције да или овласти њу да сондира ручеве у режији, или преда тај посао предузимачу, који би са тим сондирањем бар добио забаву, а не би беспослен сваки дан досаћивао секцији са тражењем, да му се бар земљиште преда, за које је предавање тек у то време секција стигла да отпочне снимање парцеларних планова. На ово тражење дхрекција је оћутала.

Шефу секције, који је сваке недеље ишао у Дирекцију на реферисање, речено је било у ово време тамо, да ће нови министар грађевина г Јован јЈовановић одредити комисију, која ће решити : да ли да се ова траса гради, чим секција обележи трасу кроз ручевити терен, :

Маја месеца је сехција јавила да је прошла са 'обележавањем све сумњиве партије и тражила је комисију. Али комисија није изашла.

јуна месеца секција понова актом тражи комисију и допуњава још, да у комисији треба да прису: ствују и два геолога, надајући се зар, да ће геолози најбоље моћи да констатују несталнонст терена, али тек 3. јула излази комисија без геолога на лице места и после кратког већања два члана комисије утврде

обим и начини дренаже а трећи члан одвојио је том приликом мишљење тражећи да се за овакво замашно уваљивање у дренаже позову страни експетри. Том приликом сам чуо од тога трећег члана комисије да „овога чуда на Јирачековој траси нема“.

_ Ово је била прва лепа реч, коју сам о овој траси чуо од човека, који ју је као члан комисије обилазио, и то мије дало повода, да одмах сутрадан по одласку комисије обиђем јирачекову трасу са колегама.

Одмах при првом обипажењу пало ми јеу очи, да би се Јирачекова траса могла учинити исправном спуштањем нивелете у дно В. Оуваје. Да би се о могућности тога уверио отишао сам у Дирекцију и направио из Јирачековог тахиметриског плана уздужни профил дна В. Суваје и видеода се допуштеним падовима може низ Сувају сићи. После тога сам обишао једно за другим ту трасу још два пут и лично се на лицу места са инструментом поново уверио, да |ли се низ дно Суваје може сићи;и

11 Јула, пре почетка рада (рад отпочет 19/ УП 07) поднео писмен катшегоричан предлог: дасе бежи из Честобродице и ба се иде на попр ављену Јарачекову трасу,

(Озо је последњи и најозбиљнији покушај наш да се отклони несрећа. Нови министар грађевина г. Јован Јовановић рекао је тада шефу ове секције, да су инжењери са тим скинули одговорност са себе и да се Честобродица неће напуштати па шта кошта да кошта и да имамо сада само да слушамо наредбе и радимо даље. Управа је телеграфски наредила да се отпочне рад и рад је отпочео у Честобродици 19. јула.

Да се неби дуго двоумило и ствар око напуштања

Честобродице отегла, чак евентуално и после довршења.

пруге допринела је околност, коју у сад изложити. Предузимач је пре самог почетка рада директно преко Дирекције (не преко секције) молбом на немачком језику тражио, да се поред предвиђеног обичног начина копања шлицева, за који је дао може се казати солидну цену, одреди још једна нова цена за израду шлицева по рударском начину, Прво је предузимач био на надлежном месту одбијен. После извесног времена предузимач је опет тражио ту нову цену и — добио је: Било се мислило да тога посла неће бити много и дала му се цена од 40 дин,/т са ограничењем, да на рударски начин може копати шлицеве ако секција то нареди. Међутим секција је знала да су и у Сењском руднику у истоветном материјалу копани шлицгви на обичан начин 1,0 м. шир. и до знатних дубина, стога није никако допуштала пведузимачу да ради рударске шлицеве који се морају 1,5 м. ширине радити. То је био узрок сталном трвењу и свађама између надзорних органа и предузимача, који је доказивао, да ће изгинути радници, ако се у шлицевима не подупире рударски. Надзорни органи дошли су са овом ценом у чудан положај: место да с правом по условнику могу да траже ради сигурности раденика што боље подупирање у шлицевима, на које је предузимач првобитном ценом био оба-

"везан, они су морали да се за подупирке чине невешти