Српски технички лист

" ка: ;“

Зе

+

јер чим би који надзорни орган поменуо то, мач би тражуо да се ради рударски. А какав је тај

_"_Рудаски начин израде шлица знаће сви присутни од

струке а како би он пак повисио коштање дренаже у Честобродици објасниће следеће цифре :

Комисија је израдила план дренирања ручева у

Честобродици и по њему је требало израдити око 2800.

М. шлицева. Кад се та дужина помножи са ценом, до сада констатованом дубином и ширином шлица онда излази страшна цифра од 2.5 милиона а где су још штолнови, шахтови и партије накнадне! Један куренини метар рударског шлица кошта 15-40-1,5—900 дин. при дубина до 15 м., до које се већ дошло. А то коштање је уједно и коштање курентног метра тунела !

Предузимач је на једном месту ископао 15 м, дубок шлиц [0 м. широк по обичном начину. У тој великој дубини, где се још није наишло на непропустљив слој, радили су радници са страхом, а још већи страх су имали надзорни органа да предузимач негде намерно не учини да се шлиц обурва. Стога је секција, не хотећи да на своја леђа узме овако огромно поскупљење дренаже услед наметуте цене, тражила комисију, која ће, или изр ду рударских шлицева дг наргди пред узимачу, или са обзиром на каракреристично обурвавење сувог и стеновитог материјала од црвеног пешчара у усецима, с обзиром на то, што се ТУ., УПАХИТ, и1Х тунел у црвеном пешчару морају обзидати највећим профилима, који по излицитираној цени кошта 1648 дин. од

кур. метра, са обзиром на раније тражење «екције да.

се ова траса напусти: да та комисија на лицу места обустави даље грађење.

И ова је комисија то учинипа. Предубоки шлицеви, висока цена њихова, и карактеристично обурвавање сасвим сувог материјала у шкарпираним усецима решали су судбину Честобродици. |Лосле тога је следовало решење Министарског Савета, да се у рад узме варијанта преко Обрадове Столице по предлогу секције

предузи- |

Кад се срачуна коштање дренаже по рударском начину, коштање свих тунела (девет комава,) у Честобродици и предузимачева оштета, онда је још Јирачекова траса јефтинија, рачунајући цену за тунел ону коју је предузимач Шифер понудио, а где је одржавање Честобродице, накнадно дренирање још за добру 1; предвиђенога> Јер се напред поменуте дренаже могу узети за велики тунеп Јирачеков, остали радови за исте такве овамо, те онда девет тунела. честобродичких остаје на штету напуштених радова и оштету предузимачу, што чини око трећину коштања тунела (гунели у Честобродици коштају око 2 милиона 10 излицитираним ценама),

Наступило је дакле оно што је најзад по хладном рачуну морало бити. Обустављен је рад у Честобродици и наређена израда поправљене Јирачекове трасе. Ово што је сада искрсло да се траже страни експерти то да. благослове, доприноси само ствари да сеи са те стране запуше уста свима и свакоме који друкше говоре. Сам предузимач Шифер пак обишав крајем октобра ог. Јирачекову трасу рекао је да би једна бламажа била мање, кад се неби звали страни експерти да решавају очигледну ствар.

Веће задовољење секција није могла добити него што је добила тиме, што су баш садањи творци ове напуштене трасе решили да се она напусти.

Са овим рударским шлицевима постала је дремажа Честобродице предузимачева крава музара првог ранга а у исто време једна од скупоценијих дренажа до сад познатих, за коју је потребна руска војна каса. Да су наши домаћи предузимачи узели овај посао они би га извели до краја, — не би била пруга ни сигурна ни толико скупа да је наша каса не би могла да плати што би за овај тренутак отклонило платку Али је ипак боље што се сада побегло са овом мањом штетом него да се то исто учинило после '3 године са 3 до 4 милиона штете,

О наплати трошкова за техкичке похуде — Оферте.

Меморандум 48. главне скупштине Друштва Немачких Инжењера 1907. год,

Међу немачким фирмама, које израђују нацрте пројекте — и које се баве извршењем разних инжењерских послова, као грађењем мостова, железница, парних, електричних, гасних или водених лостроја, -

мотора и генератора, —- канализација, фабрика, топионица и ковница — транспортних построја, дизалица, водовода ит.д. — одавно се чују горке жалбе

противу повреде једног од најважнијих начела економских, по коме: сваки рад треба да буде награ ен. Све је више ушло у обичај, да приватна лица

и надлештва траже инжењерске радове у виду нацрта и предрачуна, не плаћајући . ништа или врло мало за

умни рад, који је утрошен на израду ових. (Изузимају се понуде за пијачну робу). Знамо да су овом жалосном стању криве већим делом саме фирме, што то дозвољавају, па и изазивају, нудећи се да из сопствених побуда, безплатно израђују нацрте и предрачуне, или бар што пропусте прилику, да евентуално наплате одговарајућу своту за утрошени труд. И при утакмицама заслужују оне прекора, ако учествују са израдом нацрта и онда кад су расписане одвећ мале

награде. Но и ако се сваки поједини сматра одговорним

за такво стање, ипак појединац није у стању спасти се ове невоље, јер утакмица, обзири према потрошачима, које треба сачувати или придобити за себе, и