Српски технички лист

па ЕЕГ.

Пројенат закона о сувоземним јавним путовима.

Мора се признати, да је пројекат новога закона, о јавним путовима, кад је изашао Техничком Листу, пријатно дирнуо сваког инжењера, који се до сада занимао радовима на нашим друмовима. :

_ Пројекат овога закона велики је корак у напред, у нашем грађевинском законодавству, које сене може похвалити честим и ваљаним ковинама. И заиста, многи су се закони код нас небројено пута мењали и допуњавали, а грађевински закони веома ретко. Закон о јавним друмовима, који је грађен још 1864. год. до сада је добио само један пут веома незнатне допуне 1881. год. По овоме изгледа, да су наши технички радници врло конзервативни.

Пројекат новога закона далеко је измакао својим одредбама од старијега му брата, па чак на овога и не личи. Читајући ова два закона пада човеку у очи она огромна културна разлика између доба у којима су ови закони писани.

Овим законом Орбија улази у ред културних држава на техничком пољу рада, и њиме је избрисан и последњи можда остата« нашега робовања. Инжењери могу њиме бити задовољни јер им се овим законом проширава поље њихова рада, и уклањају с пута не позвани и полициско туторисање, које је тако дуго трајало и имало толико рђбавог утицаја на углед и спрему наших инжењера. :

Младим генерацијама отворено је ново поље обилног делања, у коме ће им судије бити људи њиховог заната. 2 А

Му како је ово потпуно нов закон, који ничега заједничког нема са пређашњим и како је њиме учињен велики скок, то јем он морао испасти празан на много места. Нема сумње, нови је закон веома непотпун према савременим потребама, и ја нисам мишљења, да овај пројекат без критике прође, из чисте" намере, да би се добио што потпунији и савременији закон.

Два су главна принципа новога закона: категорисање и нов начин израде и 'одржавања друмова.

Категорисање друмова на окружне [и [| реда и општинске [ и 1! реда добро је изведено, јер по до"садањој пракси окрузи и општине једино су друмове градили и одржавали. Радови, које је држава предузимала истина су били ваљани, али незнатни према првима, Исто тако државна помоћ окрузима из мостаринског фонда, била је веома мала, према великим потребама последњег времена.

Овим законом општинским путовима дат је нов основ, али им није потпуно осигурано битисање и напредовање како захтевају савремене потребе. Познато је, да су наше општине; благодарећи демагошкојполитици наших политичких странака, тако мале и слабе, да нису ни за какав већи напор и напредак. Законом су категорисани општински друмови, али није казано: ко ће те друмове трасовати и вршити надзор при изради. Слабе општине не могу плаћати инжењере. Зато треба законом предвидети, да те друмове трасирају и извршују државни инжењери без икаквих награда и накнада пошто на окр. друмовима неће имати много посла. Највећа сметња изради општинских друмова била је: заузимање приватних имања за потребе пута. Слаба општина нема срестава да откупи потребно земљиште, а и пооцедура откупљивања приватних добара за рачун општина веома је заплетена. За заузимање неког добра за општинску потребу, треба општински збор да донесе одлуку, а до те је одлуке, због изукрштаних ситних интереса, веома тешко доћи. Због овога многе општине

РА ИО

поред најбоље воље већине не могу доћи до потребних путова, па и ако дођу, пут је толико искривудан без икаквих потреба, рекло би се, да је за !/3 до 1/; дужи но што треба, све због обилажења око приватних имања. Примера има пуно, и сваки ће их инжељер знати повише. Овоме се може наћи лека, ако се у овај закон унесе одредба, да окрузи плате експропријацију бар за општинска путове [ реда, и да за израду неког општинског пута није потребна зборска него одборска

_ одпука и нахођење грађевинских одељака, (Ово је зако-

ном предвиђено.)

Да би се увидела велика важност општинских друмова, ваља имати на уму да многи садашњи друмови, кад се изведе целокупна железничка мрежа код нас, добијају карактер општинских друмова. Поред главних наших друмова којима је струјала трговина читавих крајева, данас се граде железнице, које ће сав трговачки промет присвојити. Шта остаје окружним и некадашњим државним друмовима> Према некадашњему „све“, не остаје ништа. (Они остају везе многобројних општина међу собом. А то је карактер општинских путова. Ови ће друмови, некада најживљег саобраћаја, постати путови којима ће се провозити трговачка роба до најближе потрошачке пијаце. А, кад се томе дода и одредба новога закона о радњама, са слободном трговином по селима, онда вам и од тог малог струјања главним пијацама доста отпада. Из овога се да извести, да општинским путовима треба локлонити МНОРО већу пажњу, него што им је овим законом учињена. — На послетку важност је општинских путова толика, да би за њих ваљало и нарочиту уредбу написати, па и специјални закон донети, као што постоји у Француској.

Велика мана пројектованог закона је и та, што о постојећим окружним и државним друмовима није ни једне речи рекао. Сви знамо какви су наши јавни друмови. Они се у опште по својој траси, нивелети, ширини и изради не могу ни назвати модерним друмовима; и закон преко тога ћутке прглази. Закон предвиђа модерно одржавање путова на немодерним друмовима. То је апсурд. Ја бих молио сваког присталицу одржавања садашњих наших путова, помоћу путара и надзорника да ми каже: шта ће један путар на својих 10 км. урадити на једном путу, на коме нема шанчева који је у ширини неограничен, или сужен само на један колосек, на коме су јаме, рупе, прашина и блато правило; на коме сваки по вољи може испрећи волове па оставити кола, истоварити греде, камен, просути Бубре, хранити стоку; на коме се окреће плуг при орању њиве и износи маса земље те изгледа да је и друм преоран; на који се са пољских путева“ износи земља која оставља траг на пола километра за колима која су је изнела; на друму чији попречни профил има нагибе по 20— 309. то на једну то на другу страну или и на обадве, чија нивелета има падове од О до 25% „ кога преливају потоци и засипљу јаруге, да се на неким местима после бујних киша и не познаје где је пут био» — Нека каже ко шта хоће, али ја мислим да путар на таквом путу не може ништа учинити, и да су одредбе новога закона у томе погледу просто угледања на друге — један сиромашак путар, кад види то чудо од пута, а инжењер или настојник му напуни главу са оним шта треба на том путу урадити, види према својој моћи несавладљиву силу, и шетаће се друмом да му пробе дан, или што је још најчешће и најгоре, свратиће у неку њиву покрај пута и радити