Српски технички лист
ВЕЗА то
Извештај са екскурзије шехничара |! годоке на грађсње пруге Харајии - Столице"
Слушаоци ТУ. год. инжињерског одсека на нашем Универзитету, са својим професором железница и путова г. ]. Стефановићем пошли су 2. окт. 1907. год
-на пут ради разгледања вештачких радова на новој
прузи у Честобродици, која ће: уским колосеком. од
-0.76 м. спајати Тимочку долину са Моравском,
Почетак саме трасе од Параћина није био толико
„интересантан, јер иде ·- колико смо могли запазити, "све равницом за неколико километара и то лево од
друма идући Зајечару, држећи се десне обале Црнице.
Први важан објекат, који је привукао нашу пажњу на овом путу, јесте камени усек од неколико десетина метара у еуфотитној стени — врста габро — о-
дакле је камен употребљен за сув зид, који је место
купа саграђен код десног мостовског стуба ради од-
бране од подлокавања жел. трупа Црницом, на којем
је месту извршена и корекција саме реке. Из овог усека прелази траса мостом преко Црнице на леву
обалу, и држи се ње готово све до близу постаје —
станице Давидовца. Овоме мосту преко Црнице већ су сазидани обални стубови, и положени лежишни квадери за гвоздену конструкцију. Стубови су озидани веома правилним, босиманим полутесаницима, чиме је и
естетика задовољена, а основа је темеља јака бетон-
ска плоча. Од лежишних квадера почето је зидање до ви-
«сине нивелете —- око 7 м. — пошто ће ту доћи па-
ралелни решеткаст носилац са колосеком на горњем појасу, чиме му је стабилност повећана.
Идући левом обалом Црнице траса је у засеку земљаном — са местимичним плочастим пропустима. Овде смо наилазили на места, на којима су поједине мање партије склизнуле у реку, те ако се ово и даље настави прети опасност да ово склизавање не спречава правилан саобраћај, те да се морају градити пот-
порни зидови или да се употребе и друга средства за
осигуравање. Идући даље трасом, прошли смо преко неколико
плочастих затворених пропуста, који су споља покривени лепим плочама црвеног пешчара #3 Грзе, који се да веома лепо обрађивати. На једном месту — у овој партији — имали смо прилике да посматрамо један сув зид, који је ванредно лепом правилно израђен у грубо босираном камену (кречњаку), ради одбране насипа од подлокавања Црницом. Трпанац је овде слаган у суво.
Господио професор на свима местима, код свију објеката обраћао нам је пажњу на извесне конструкције, прилике и појаве, о којима као будући инжењери у својој будућој пракси треба да водимо рачуна. То су појави праксе, који се опажају и из којих се ин-
1) Овај извештај са екскурзије случајно је забачен, те се с тога тек сада шта па. Ур.
Х
жењер учи на самој пракси, те смо тек овом припиком могли да видимо значај праксе и корист оваких екскурзија.
Мало даље од овог места траса се удаљује од Црнице, и у једној равници наилазимо на станицу постају — Давидовац.
На самој станици извршена је дренажа двају изтора, који су рачвасто спојени и заједничким се каналом одводи вода из њих до испод станице. Дренажа, је овде извршена крупним трпанцем.
Још даље од, овог места наишли: смо на ванредно редак случај, да: вода избија вертикално већ на 10—20 см. испод површине, те су морали започете радове дуж насипа да напуштају, и да воду одводе испод насипа
| просеком — уздужним каналима, који се уливају у
бунарг а из ових се одводи вода испод жел. трупа на ниже.
Сем још неколико пропуста отворених и једног засведеног, у овој првој деоници нисмо даље наишли ни на какав интересантнији објекат.
Сва могућа објашњења на овој деоници дао нам је веома љубазно надзорни инжињер ове секц. г. М Николић, који нам се иначе нашао у свему на руци
ги тиме нас је; као и сва остала. господа инжењери
там. секција веома задужио.
Од Св. Петке настају тек сасвим интересантне партије, које морају чак и незаинтересоване задивити и својом природном лепотом, и својим начином извођења, а који је скопчан са великим тешкоћама и трошковима,
Одмах иза саме Св. Џетке почиње чувена клисура кроз Грзу са својим величанственим вратницама и живописном околином. У почетку смо ишли лепим друмом, који јер проведен кроз клисуру, и дивили смо се местимице лепо изведеним потпорним зидовима.
Траса се држи десне стране пута (идући Зајечару), само га надвишава, и ту наилазимо на покривене пропусте, изнад којих ће се дизати насипи по :0 и више метара. За ове су пропусте тек почели копати темеље, из којих се мора црпсти вода као и код копања темеља за суви зид, који се подиже ради одбране насипа од Грзе.
Црпка је овде са веома малом висином клиповог хода, али је његов пречник толико велики, да се са
мало снаге велика количина воде црпе.
На овом ће месту доћи три омања тунела од по 50 и 60 мет. који ће вероватно бити усечени у стени.
При изласку из последњег -— трећег тунела саградиће се гвоздени мост од 40 М. распона, чији ће један стуб бити при самом изласку на стени, те неће бити потребно фундирање, док је други — десни Стуб фундиран на бетонској плочи — а одатле тргса прелази опет на десну страну Грзе.